Izvor: Blic, 23.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staro i novo
Nevolja sa situacijama interregnuma, kakva je naša današnja u državi bez vlade, budžeta i vizije - a kada je o kulturi reč – jeste u tome što se, u nastojanju da se prikrpi kakav bilo oblik uprave, ne razmišlja o programima, perspektivama, strategijama, nego samo i isključivo o taktičko-personalnim rešenjima.
Ne znam koliko na tom planu trpi, recimo, oblast saobraćaja, telekomunikacija ili, uzmimo, zdravstva; tu je, valjda, jasno ka čemu se ide, koji se putevi grade i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koliko novca se može odvojiti za unapređenje lečenja, na primer. Kad je posredi kulturni život – tu je sve neizvesno. Ukoliko se ne zna kakva je ideja kulturnog razvoja ili vladinog koncepta u toj oblasti, svaka nova ličnost, a još više njeno okruženje, počinje od nultog nivoa. Kao u nekoj igrici u kojoj imate više života, ali ne možete zapamtiti nivoe koje ste osvojili.
Put od Horgoša do – gde nam je već južna granica, biće završen ovako ili onako, pod ovom ili onom vladom. Čak su ga i crveno-crni otvarali, svako toliko. Ali, put od tačke privremeno zaustavljenog uspona kulturne scene Srbija prema nečemu što bi bila potpuna kulturna obnova, ne bi smeo zavisiti od partijske taktike ili personalne benevolencije.
To samo ukoliko uopšte postoji potreba za „kulturnom obnovom".
U šta nisam sasvim siguran.
