Izvor: Southeast European Times, 08.Feb.2013, 18:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Staro Sajmište: Zaboravljeni koncentracioni logor u Beogradu

Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović ponovio je obećanje vlade da će graditi memorijalni kompleks na ovoj lokaciji.

08/02/2013

Herijet Sejlem za Southeast European Times iz Beograda -- 8.2.2013.

Ispod Brankovog mosta, kod samog centra Beograda, oko jedne osmatračnice leži niz betonskih zgrada. Kokoške se šepure među snegom prekrivenim naslaganim drvima, iznad limenih krovova diže se dim, deca se smeju i igraju, nesvesna mračne prošlosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << tog područja.

Taj kompleks, pod nazivom Staro Sajmište, postao je najveći koncentracioni logor u jugoistočnoj Evropi nakon što su nacisti, uz podršku hrvatskih ustaša, okupirali Srbiju 1941. godine. Na tom mestu je 7.000 Jevreja -- više od polovine jevrejske populacije u Srbiji -- bilo internisano pre nego što su istrebljeni u gasnim komorama početkom 1942. godine.

Uprkos istorijskom značaju te lokacije, kao dela Holokausta, na Sajmištu ne postoji spomenik ili muzej. Od pedesetih godina tu se nalazi stambeni smeštaj koji država pruža nekim od najsiromašnijih stanovnika Beograda. Danas oko 2.500 ljudi živi u ovom bivšem koncentracionom logoru.

Tokom ovogodišneg Dana sećanja na Holokaust 27. januara, predsednik srpskog parlamenta Nebojša Stefanović ponovio je obećanje vlade da će graditi memorijalni kompleks na tom mestu. Ranije kampanje jevrejske zajednice i vodeće srpske medijske kuće B92 da se na odgovarajući način obeleži sećanje na to mesto bile su neuspešne.

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks rekao je da je bio u kontaktu sa ministarstvom kulture i lokalnim političarima, ali da nisu postignuti čvrsti dogovori.

„Shvatamo da je način na koji se lokacija do sada razvijala posledica istorije i oskudice“, rekao je Fuks za SETimes. „Mi želimo odgovarajući spomenik, ali je trenutna situacija odraz lošeg ekonomskog stanja zemlje. Živi ljudi moraju da imaju prednost u odnosu na spomenike. To nije stvar zlonamernosti.“

Ono što doprinosi nepostojanju memorijalizacije Sajmišta jeste njegova složena i višeslojna prošlost. Napravljeno tridesetih godina kao sajamski objekat u centru metropole u povoju, to zemljište je u stvari vrlo unosna lokacija.

„Od 1945. većina planova za razvoj te oblasti odnosila se na njeno uvršćavanje u urbanu maticu prestonice, uglavnom uz ignorisanje njene tragične istorije“, rekao je za SETimesJovan Bajford, istoričar koji je uradio istraživanje o Sajmištu. „Sajmište se smatralo i još se smatra previše dragocenim da bi bilo 'samo' memorijalni muzej ili objekat kulturnog nasleđa.“

Na toj lokaciji nalazio se radni logor kroz koji je, u periodu između maja 1942. i jula 1944. godine, prošlo preko 30.000 srpskih političkih zatvorenika. Preko 10.000 ih je ubijeno ili je umrlo od izrabljivanja, gladi ili bolesti. I u Titovo i u Miloševićevo doba upravo su te srpske žrtve imale primarni značaj u politizovanoj priči o Sajmištu.

„Ova slika Sajmišta zadržala se i danas i prožima tekuće debate o budućnosti Sajmišta kao memorijalnog prostora“, rekao je Bajford. „U tim pričama značaj Sajmišta ne posmatra se na odgovarajući način, konkretno kao lokacije Holokausta.“

Fuks je dodao da na genocid nad Srbima i jevrejski Holokaust ne treba gledati kao na nadmetanje dva događaja iz istorije.

„Pored specifične memorijalizacije jevrejskog Holokausta takođe treba da postoji komemoracija za romske i srpske žrtve“, rekao je Fuks. „Srbi su takođe bili podvrgnuti sistematskom pogromu od strane okupatorskih nemačkih i hrvatskih snaga, pa zašto ne bi i oni imali svoj spomenik?“

Nastavak na Southeast European Times...