Izvor: Blic, 14.Jan.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari u Srbiji umiru od gladi i zime
Otkriće stravične smrti vremešnog bračnog para u Lapovu još jedna je potvrda da država mora više pažnje da posveti staračkim domaćinstvima i preživljavanju onih koji su sami ostali na ovom svetu, ili iz bilo kog razloga njihovi sinovi i kćerke ne vode računa o njima.
Prvi rezultati istrage smrti dvoje staraca iz Lapova pokazuju da je Dragoslav Petrović (82) umro od infarkta početkom protekle nedelje i da je mrtav ležao četiri dana dok nije pronađen. Ljubinka (75), >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njegova supruga, preminula je u petak, nekoliko sati nakon što je u besvesnom stanju prevezena u Klinički centar. Uzrok njene smrti je smrzavanje, stoji u izveštaju patologa. Ona je, kako je utvrđeno, sve vreme boravila u susednoj sobi, kraj mrtvog muža, nepokretna i nemoćna da dozove pomoć.
Zla sudbina Dragoslava i Ljubinke Petrović je otkrivena u petak, kada je komšija pozvao policiju jer se nisu dugo pojavljivali van kuće. Stigao je i njihov sin jedinac Radomir, koji živi nekoliko stotina metara dalje, ali je za spas bilo prekasno.
Prema rečima Branislava Pavlovića, direktora Centra za socijalni rad u Batočini, ova ustanova je nekoliko puta bezuspešno pokušavala da pomogne Petrovićima.
- Hteli smo da ih smestimo u neki od staračkih domova, ali su oni to redovno odbijali. Nismo mogli ništa da uradimo protiv njihove volje jer su bili poslovno sposobni. Dragoslav je imao penziju od 12.000 dinara, nekada je radio u kamenolomu. Imamo informacije i da im je sin donosio hranu skoro svakog jutra, ali oni ni to nisu hteli da prihvate - kaže Branislav Pavlović.
Prema tvrdnjama nekih komšija u Ulici Dimitrija Tucovića, u kojoj su starci živeli u svojoj trošnoj kući bez struje, vode, pa čak i ikakvog toaleta, Dragoslav je prodao svoj deo akcija kamenoloma i tako dobio 30.000 evra. U opštini Lapovo ne mogu da poveruju u to, jer onda nikako ne može da se objasni njihov život u totalnoj bedi i nemaštini.
- Dragoslav i Ljubinka se nikada nisu pojavili u opštini, niti su tražili da im pomognemo. Da su to učinili, dobili bi novac da se prehrane. Svakoga dana primam socijalno ugrožene i delimo im jednokratnu pomoć. Imamo i tim patronažnih sestara, koje obilaze stare, nemoćne i bolesne - kaže Dragan Zlatković, predsednik opštine Lapovo, i tvrdi da je ovaj tragični slučaj još jedan dokaz da je Lapovo postalo staračka opština, kao i većina u Srbiji.
U trošnoj kući u naselju Crveni breg u Lapovu, gde živi sin Dragoslava i Ljubinke Petrović, zatekli smo njihovu snahu Verku.
- Rade je otišao do Kragujevca, da doveze njihova tela i da ih spremi za sahranu. Već 23 godine nisu hteli da govore sa nama. Nudili smo im da pređu da žive sa nama, ali uzalud. Sin ih je poslednji put video pre Nove godine. Došao je zabrinut, rekao je da mu je otac pao u krevet, i da ni majka nije dobro. Četvrtog januara je otišao ponovo, ali nije mogao da uđe u kuću. Ili ga nisu pustili unutra, ili su vrata bila zaglavljena. Kada je komšija Rajko pozvao u petak, on je odmah otrčao. Dugo se nije vraćao, a onda je došao i kazao: „Otac mi je umro, i majka je gotova". Potresla sam se, mnogo mi je žao... Ali, njima niko nije mogao da priđe - kaže snaja Verka, koja sa Radetom ima dvoje dece.
Lidija Kozarčanin, nacionalni koordinator za starenje iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, ubeđena je krivica za ovaj i slične slučajeve na lokalnoj zajednici.
- Ako neko u Srbiji umre od gladi ili hladnoće to se može smatrati tipičnim zanemarivanjem jer je prema Zakonu o socijalnoj zaštiti upravo lokalna zajednica ta koja je odgovorna za pomoć ugroženom stanovništvu - kaže ona i objašnjava da su domovi za stare prebukirani, a da alternativni oblici pomoći, kao što je pomoć u kući, još nisu dovoljno razvijeni.
Država sa svoje strane nema čak ni tačne podatke koliko u Srbiji ima staračkih i samačkih siromašnih domaćinstava.
U nedostatku preciznih podataka operiše se sa brojkama dobijenim popisom stanovništva pre pet godina. A prema tom popisu u Srbiji od ukupno 1,2 miliona ljudi starijih od 65 godina polovina njih živi ili sama ili sa bračnim drugom koji je takođe duboko zašao u sedmu deceniju života.
- Pretpostavlja se da je najteže starima koji žive na jugu i jugoistoku Srbije, pogotovu u udaljenim selima. Njihova deca otišla su da rade u susedne opštine i druge razvijenije gradove po Srbiji i retko obilaze svoje roditelje. Ne zato što neće, već zato što ni sami nemaju dovoljno para - kaže naša sagovornica.
Kao što se ne zna koliko tačno ima samačkih staračkih domaćinstava tako se ne zna ni od čega tačno žive.
Najteže je onima koji nemaju nikakvo redovno primanje. A nije ih malo. Lidija Kozarčanin navodi da prema nekim obavljenim istraživanjima 12 odsto ljudi starijih od 70 godina nema nikakve redovne prihode.
Da bi se popravio njihov materijalni položaj, pre dve godine, kada je napravljena nacionalna strategija o starenju, predloženo je da se i u Srbiji, kao što je urađeno u mnogim drugim zemljama, uvede institut socijalne penzije koja bi iznosila oko 5.000 dinara. Ali, pre donošenja takve odluke trebalo bi napraviti bazu podataka.
Krajem januara u Beogradu će biti održan skup na kojem će se govoriti upravo o socijalnim penzijama, a da je potreba za ovim skupom velika, svedoči i podatak koji nam je iznela Suzana Grujović, istražni sudija Okružnog suda u Kragujevcu. U poslednjoj nedelji na području Kragujevca bilo je 18 „zadesnih smrti", kao što je bila smrt Petrovića, a svaki treći preminuli je stara osoba koja je živela sama.
Trebješanin: „Pomoći će neko drugi"
Psiholog Žarko Trebješanin navodi da se ovakve tragedije, ipak, uglavnom dešavaju po gradovima, što predstavlja svojevrsni paradoks u eri tehnološkog i društvenog napretka.
- Ljudi u gradovima su otuđeni, tako da je manja sociološka i psihološka komunikacija između njih. Slučaj da neko umre od gladi ili smrzavanja, teško da bi mogao da se dogodio u nekom manjem mestu, gde su ljudi upućeni jedni na druge - tumači Trebješanin.
On dodaje i da ljudi koji žive u gradovima često razmišljaju na način - „pomoći će neko drugi".
Nađen smeštaj za Jovanikiće
KLADOVO - Nevoljnici iz miročkog zaseoka Kiloma, supružnici Milija (51) i Đurđica (53) Jovanikić koji se na Hirurškom odeljenju kladovske bolnice oporavljaju od promrzlina i iznemoglosti, a koje su sigurne smrti spasli lekari Zdravstvenog centra u Kladovu, zimovaće u Jabukovcu.
- Za vikend sam u zaseoku Kiloma obilazio najugroženije porodice. Niko nije znao da mi kaže gde su Jovanikići - kazao je novinarima Ljubiša Stojković, direktor Centra za socijalni rad u Kladovu, objašnjavajući da mu je ovaj slučaj dobro poznat i da su primali novčanu pomoć od dve hiljade dinara mesečno, a da su im i donosili pomoć u hrani.
- O svemu što im se dogodilo poslednjih dana obavestili su me lekari, a kako u straćaru koju su sami našli na ulazu u Grabovicu ne mogu da se vrate, obezbedili smo im porodični smeštaj za odrasle u negotinskom selu Jabukovac - kaže on.
U hraniteljsku porodicu Jovanikići će biti odvedeni kako se završi bolničko lečenje, a na ime tuđe nege i pomoći primaće oko 14.000 dinara.
