Izvor: Politika, 27.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari novi svet
Živimo u doba permanentne tehnološke revolucije, napredak postaje sve brži, svet ulazi u novu eru, nova ekonomija nas uvodi u postindustrijsko društvo...
Ovaj, već uobičajeni opis naše civilizacije iz završnice prošlog koji je još više naglašavan na početku ovog veka, velika je zabluda: moderni svet je mnogo manje moderan nego što se to čini na prvi pogled i u šta sve više nekritički verujemo. Uprkos mnoštvu novih izuma, nijedno staro tehnološko postignuće nije zastarelo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << niti sasvim odbačeno. Ustvari, najveći deo novog u suštini je samo razrada, kombinovanje, prepakivanje ili novi način korišćenja starog.
Ovo su osnovne teze knjige "Šok starog – tehnologija u globalnoj istoriji od 1900. do danas", britanskog istoričara nauke Dejvida Edgartona, koja je upravo imala svoju premijeru i koja ovih dana dobija globalni publicitet, podstičući debate o progresu (i kontinuitetu), iz jedne nove perspektive.
Vrli novi svet počiva na starim temeljima, poručuje britanski naučnik. Naš pogled i naše poimanje tehnološkog napretka zamagljeni su zavodničkim čarima inovacija i popularnih izuma, od kompjutera do mobilnih telefona. Novo nas tako preokupira više nego što njegova stvarna važnost to zaslužuje.
Profesor Edgarton nudi mnoštvo argumenata i provokativnih poređenja za svoju glavnu tezu. Još živimo, podseća nas, u svetu u kojem se kopa ugalj (otkriće bronzanog doba) i voze automobili sa četiri točka i motorima na unutrašnje sagorevanje (19. vek). Raste tonaža brodova (korišćenih još od jutra civilizacije), trošimo sve više čelika (prvi put upotrebljen još pre nove ere, papira (stari Egipat), cementa (1700. u današnjem sastavu). Raste i ukupan broj godišnje objavljenih knjiga: princip otisnutih simbola koji čine reči, najefikasniji je sistem prenošenja i čuvanja znanja i razmene ideja još od antičke Grčke. Od 1960-tih svake godine u svetu se proizvede više bicikala nego automobila; u prvoj deceniji 21. veka i dalje uveliko koristimo izume iz prvih decenija 20-og: slušamo radio, idemo u bioskom, gledamo televiziju.
A šta je s internetom? Internet je briljantna inovacija koju nam je u nasleđe ostavila završnica prošlog milenijuma, ali, pita se profesor Edgarton, nije li suština interneta samo u tome da drugim sredstvima brže obavljamo stvari koje smo već ranije radili. Zar internet nije omogućio stvaranje "globalnog sela"? Jeste, ali zar taj pojam nije proslavio Maršal Makluan još 1962? Doprinos interneta globalizaciji? Važan, ali, tvrdi autor "Šoka starog", za globalizaciju su mnogo zaslužniji telefon i avionski saobraćaj od digitalnih komunikacija računarima. Električna struja je mnogo više promenila način života i civilizaciju od kompjutera i interneta.
Rikša i šivaća mašina su podjednako u središtu civilizacije 21. veka kao što su to avion ili mikročip. Bil Gejts, osnivač najpoznatije softverske korporacije sveta, danas jeste najbogatiji pojedinac na planeti, ali odmah iza njega je Ingvar Kamprad, osnivač firme "Ikea", koja pravi jednostavan, svrsishodno dizajniran – drveni nameštaj!
Jedan od razloga našeg pomalo zamagljenog pogleda na stvarne dimenzije i pravi značaj tehnološkog napretka je u okolnosti da tehnologija stvara sopstvenu propagandu, koju podstiču sistemske norme – imperativi inoviranja u funkciji ekonomskog rasta – ali i već pomenuto dejstvo inovacija na mase: ono što je glamurozno nije uvek važno, niti je ono što je važno uvek glamurozno.
Ništa od starog ne zastareva konačno: pojedini izumi ("tehnologije") nestaju, pa se opet vraćaju: giljotina je tako mnogo više korišćena u nacističkoj Nemačkoj 1940-ih, nego posle Francuske revolucije 1790-ih (kada je stekla svoje ime i "slavu"). Kondom je tokom 1960-ih uzmakao pred antibebi pilulom, da bi ga vaskrsla globalna epidemija side i potreba za bezbednim seksom. Vojni bombarder B-52, koji je debitovao 1954, nije izgubio na strateškoj važnosti i zadržaće je, veruje se, bar do 2040.
Tehnologija oslobađa ili porobljava, dva su najčešća klišea o ovoj vrsti progresa. Između te dve krajnosti, ključno pitanje je da li je svet, zahvaljujući tehnološkom napretku postao bolji, bezbedniji i održiviji? Tehnološki doprinos razvoju nije sporan, ali su isto tako uočljiva i izneverena obećanja.
Obećavala je, ako se podsetimo kroz istoriju, da će iskoreniti siromaštvo, doneti planetarni mir, obesmisliti granice i nacije... Atomsko oružje je danas pod sve manjom kontrolom i na "satu propasti", koji jedna grupa naučnika u Čikagu održava još od 1947, velika kazaljka je pre neki dan pomerena za dva minuta unapred, na "pet do 12". Industrijalizacija je za nusproizvod imala globalno zagrevanje koje je sve realnija pretnja samom opstanku života kakvog danas znamo...
Argumenti "Šoka starog" ipak ne izazivaju šokove: samo otvaraju oči i upućuju na drugačije razmišljanje o prošlosti, realnije posmatranje sadašnjosti i opreznije zamišljanje budućnosti.
Milan Mišić
[objavljeno: 27.01.2007.]
