Izvor: Danas, 11.Avg.2015, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari i novi "varvari"
U nekadašnjoj Jugoslaviji deca su u školama učila da žive u najlepšoj i najbogatijoj zemlji na svetu, a godinama je nezvanična parola bila "nema problema".
Onda se ispostavilo da problema i te kako ima i sve je otišlo dođavola. Ne znam šta se danas uči u školama Srbije, ali pojedini mediji tvrde da iz udžbenika istorije za šesti razred osnovne škole autora Radeta Mihaljčića: "Deca uče da su Srbi oteli Kosovo od Albanaca". Što je, naravno, "šokantno", "sramno" >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i "skandalozno". Urednik u Zavodu za udžbenike Nebojša Jovanović izjavio je, međutim, da u navedenom udžbeniku, koji se, uz poneke izmene, koristi decenijama i ima sva potrebna odobrenja nadležnih, nema ničeg spornog i da ne piše da su Srbi Albancima oteli Kosovo.
Da li "slučaj udžbenik" zaista postoji? Ili možda neko samo želi da se "ubaci" u profitabilni posao sa udžbenicima tako što će izblamirati i istisnuti poznat "proizvod"? Ne znam, ali ništa ne isključujem. Bilo je, ipak, zabavno, ovim povodom, pratiti uobičajena prepucavanja o tome ko je kada stigao na Balkan, ko je autohton, a ko to nije, ko je narod, a ko pleme. Sve su to tipično balkanske zađevice tipa "amebe pa Srbi - Albanci - Hrvati..." i obrnuto. Kad god da su naši prapreci stigli, tu smo vekovima i samim tim ovaj deo Balkana dom je svih nas. A da li smo potomci "civilizovanih" Grka i Rimljana, nomadskih plemena ili varvara, Ilira ili Slovena, nije ni bitno.
Ekstremni evropski desničari upozoravaju da je nova "seoba naroda" u toku, da Evropi prete "varvari" u vidu izbeglica uglavnom sa Bliskog istoka i iz Afrike. Stotine hiljada su različitim putevima stigli i stižu u Evropu. Srbija je mnogima zemlja tranzita, a tvrdnja poslanika SNS Momira Stojanovića da EU želi da u Srbiji izgradi izbeglički centar za čak 400.000 izbeglica uplašila je i naljutila mnogo više od pomenutog udžbenika. Nadležni ministar Aleksandar Vulin demantovao je Stojanovića, rekavši da Srbija neće graditi takav izbeglički centar. Šta činiti kada hiljade izbeglica stiže? Za početak, shvatiti da ti ljudi nisu azilanti i ekonomski migranti već izbeglice koje beže od ratova u svojim zemljama, za koje su delimično krive i države koje su cilj njihovog putovanja.
Od EU, pa ni njenog bogatijeg dela, ne može se očekivati da primi sve nevoljnike sveta jer bi time ugrozila sebe i svoj standard. Ali iz moralnih razloga, elementarne ljudskosti, međunarodnih konvencija o zaštiti izbeglica i sopstvene odgovornosti i uloge u ratovima u Siriji, Iraku, Avganistanu, Libiji, dužna je da pomogne tim ljudima i primi ih. Jer, verovatno bi bilo drugačije da Zapad nije, na primer, rušio Sadama i Gadafija. Jesu bili diktatori sumnjivog psihičkog zdravlja, ali i diktatura je bolja od anarhije, građanskog rata, ISIL... Ako je Srbija devedesetih mogla da prihvati više od 300.000 izbeglica, ako je danas Turska prihvatila oko 2,5 miliona izbeglica iz Sirije i Iraka, Liban i Jordan skoro dva miliona, kako 28 članica EU ne mogu da prime nekoliko stotina hiljada?
Mogu, ali neće. Brisel je, čini se, u nemogućoj poziciji, ne mogu da prime sve izbeglice, a ne mogu ni da ih vrate odakle dolaze. Šta onda čine? Ponašaju se tipično balkanski, ćute i žmure nadajući se da će problem nestati. A neće. Što je još ozbiljnije, EU pokazuje neverovatnu nesposobnost da rešava akutne probleme. Dugoročno, ne znaju šta sa Grčkom, ne znaju šta sa izbeglicama.
Šta da čini Srbija? Da olakša izbeglicama boravak i potrudi se da bude što kraći, mada joj je manevarski prostor, zbog komšijskih žičanih i ostalih ograda, veoma sužen. Šta bi bilo da su Austrija i tadašnja Jugoslavija 1956. podigle ogradu prema Mađarskoj? Oko 200.000 Mađara ne bi moglo da pobegne od tadašnje sovjetske vojne intervencije. Naravoučenije, svi smo nekada negde bežali, dolazili i odlazili.
.jpg)
