Izvor: Politika, 09.Jul.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari hrast
Prema predanju, gradnja zahteva žrtve, od ćuprije na Drini do Skadra na Bojani, sada treba da bude pogubljeno jedno drvo,ali se radnici plaše da ga pipnu
Zadužbine, česme, mostovi, kule i gradovi,odbrojavaju decenije i nižu godine. Ljudska potreba da se svet ukrasi korisnim građevinama nameće se kao važnost.Savlađuju se neobuzdane reke, stvaraju jezera. Neimari ostavljaju za sobom i stihove nevelike pesničke vrednosti koji pothranjuju iluziju razvitka, nadmećući se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koliko koja građevina ima stubova, koliko most ima okana i koliko predstavlja ponos grada i zemlje. Građevine imaju nesumnjiv značaj, danas se to posebno odnosi na puteve.
Svaka gradnja, za koju su vezani mnogi događaji i sudbine,prema predanjima, zahteva i ljudske žrtve,od ćuprije na Drini do Skadra na Bojani.Sada se, kao o žrtvi,govori o jednom drvetu, starom hrastu kod Gornjeg Milanovca,koji se našao na trasi novog puta i mora da bude posečen.
S puno divljenja, ljudi govore o drveću. To je nešto dragoceno što iziskuje poštovanje.Posebno o drvetu kao što je hrast.To je drvo starih Slovena!
Putevi su, takođe neštošto za nas nove ljude, ima izuzetan značaj.
U Savincu kod Gornjeg Milanovca stoji vekovima taj stari hrast. Da bi tuda prošla trasa novog puta, hrast mora da bude pogubljen.
Tamo u nekoj divljini, da bi to prestala biti, planirano je da prođe nova, moderna saobraćajnica koja je neophodna. Ali se isprečilo drvo, šeststo godina staro.
E, sad, šta je važnije, stari hrast ili novi put?
Bilo bi neiskreno tajiti da se ispod površine ne krije politika. Ali, to je već dosadna igra.
Na „slavnoj“ Ibarskoj magistrali, ko putuje taj zna, mesecima, malo, malo, mic po mic, dograđuju se putevi koje vreme, kiša i snegovi razgrađuju. Uz trajno negodovanje, traje to neko vreme, drži vodu dok majstori odu, pa opet ponovo, kroz brdoviti kraj kod tunela Štavica, gde se gaje šampinjoni, pre Rudnika, odakle se spušta dole, ka Gornjem Milanovcu i dalje. Nova trasa je neophodna...
U Pionirskom parku u Beogradu, kod zgrade Predsedništva Srbije i zdanja Skupštine grada, stoji jedno drvo s posebnom oznakom. To je hrast lužnjak. Na tom mestu opstaje stolećima, trista godina. Srpski kraljevi i beogradske paše i beglerbegovi nisu pomišljali da ga sklone.
Stari hrast u Savincu dvaput je stariji.
Granice odanosti i izdržljivosti nije lako odrediti, kao što nije lako odgovoriti na pitanje da li je moguće prilagođavati se.
Sad je, na trasi budućeg autoputa, iskrsao komplikovan problem da se stari hrast zaobiđe. Vijadukata, koji prate novi beogradski most na Adi, i kružnih puteva, puni su gradovi. Šarganska pruga, kojom je, preko Kremne, išao ćira, puna je „osmica“. Graditelji su znali da obiđu neka mesta.
Prilaz Beogradu, kod novog mosta, sada ima više zavijutaka i teže je njime proći nego ranije.
Hrasta ima od Severne Amerike do Evrope i Azije, svuda po svetu.
Kažu da je Venecija izgrađena na hrastovini. Ostaje da se vidi da li će bukovina iz Savinca pucketati dok gori u zimskim noćima ili će biti iskorišćena na drugi način, u gradnji ili izradi nameštaja.
Drvetu su ljudi išli na poklonjenje. „Ne lomite mi bagrenje“ peva Đorđe Balašević i još veli: „Bez njih će me vetrovi oduvati“.
Kad se u šumi čuju udarci sekire, i zvuk motorne pile, zna se da to obaraju velika stabla.
Sidni Polak u svom filmu „Konje ubijaju, zar ne...“ aludira na životinju koju treba dokrajčiti.
Kao u inat graditeljskom duhu, čuje se da se radnici, koji bi trebalo da sruše stari hrast, plaše da ga pipnu.
Književnik i novinar
Muharem Durić
objavljeno: 09.07.2013.
