Izvor: Politika, 29.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari čuvaju ognjišta
Meštani Klisure ostali bez sanitetskog vozila, zubara, apoteke, a i fabrika odavno ne radi
Surdulica – Na pedesetak kilometara od Surdulice i oko sedam kilometara od graničnog prelaza sa Bugarskom Sterzimirovci, ognjišta svojih predaka u selu Klisura čuvaju stari. Nekada je u selu bilo 6.000 stanovnika bugarske zajednice. Danas, zajedno sa još dve mesne zajednice (Drainci i Kostreševci) broje zajedno oko 600 žitelja. Mladi su odavno otišli za poslom, a ovde žive >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili su se vratili stari kojih je oko 90 odsto iznad 70 godina.
Do Klisure se stiže od Surdulice preko Vlasine. Poslednjih godina ovaj kraj privlači pažnju arheologa i drugih stručnjaka zbog manastira iz devetog veka Presvete Bogorodice u obližnjem selu Palja. U centru Klisure je crkva Svete trojice, podignuta 1837. godine. U selu ima svega kao u manjoj varoši – stambene zgrade, fiksna i mobilna telefonska mreža, vodovod, pošta, ambulanta gde je do pre pet godina radilo 11 radnika, a sada samo lekar i tehničar, samo četvrtkom.
– Ostali su bez sanitetskog vozila i zubara – priča nam Bora Gigović, penzioner, koji je radio kao vozač saniteta u ambulanti. Vozilo je kupila opština za selo, a Zdravstveni centar iz Surdulice im ga oduzeo, pa u hitnim slučajevima pacijente moraju sami da prevoze. Ali, najveći problem im je apoteka koja ne radi, pa moraju po lekove u Surdulicu, a autobuska karta u jednom pravcu košta 250 dinara, jada se i Milko Naumov (79) koji živi u Nišu, a tokom leta sa suprugom boravi u Klisuri.
U selu postoje i dve velike školske zgrade, sa samo desetoro đaka, a nekada ih je bilo i preko 700. Za predškolsku nastavu imaju tri mališana, ali četvoročlana porodica Naumov, koja ima dečaka za predškolsku nastavu, na jesen odlazi u Surdulicu, jer im je daleko da dete deset kilometara vode od Gornjeg Kostreševca do škole, pa će morati u podstanare. I ovde, priča za naš list majka Valentina Naumov, žive od pomoći svekra i svekrve, pa se nadaju da će naći i neki posao.
Arsen Zlatković, predsednik mesne zajednice, objašnjava za "Politiku" da je pre 30 godina sagrađena fabrika ćebadi, u kojoj je radilo sedamdesetak meštana, ali koja više od decenije ne radi, a sada je privatizovana i prazna. Kažu, da fabrika radi, mnogo šta bi ovde bilo drugačije. Četvrtkom je pijačni dan, kada mnogi iz još osam manjih okolnih sela dođu da nabave namirnice, plate račun za struju i telefon. Meštani nam se žale da mnogima stižu računi za pretplatu iako nemaju ni kilovata potrošene struje. No, problem je i to što imaju jako loš prijem programa RTS-a dok se televizijski programi iz susedne Bugarske dobro vide.
Valentina Zlatković
[objavljeno: 29.05.2007.]
