Izvor: Blic, 17.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari Jevreji i seksualnost
Stari Jevreji i seksualnost
Do 900. godine p.n.e. jevrejska religija i kultura bila je uklopljena u ostale stare kulture Bliskog istoka. Tek posle tog vremena ona se otelotvorila u interese i običaje koji su se ticali izvođenja seksualne aktivnosti koji su bili različiti i protivni tendencijama u susednim zemljama. Posebnost je monoteistički karakter jevrejske religije i veoma restriktivan seksualni moral. Hebrejski Bog nije imao suprugu i bio je bez seksualnih atributa. Stoga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije postojao razlog da hebrejski kraljevi izvode seksualne rituale radi dobrobiti zajednice. Ukinuta je i paganska 'sveta prostitucija'. Judejski zakon naglašavao je izvesne aspekte seksualnosti. Iako vanbračni seksualni odnosi nisu bili zabranjeni, brak je bio nužna institucija u kojoj se podizala porodica. Samački život se obeshrabrivao i nikad nije bio institucionalizovan. Levitski zakon zabranjivao je muški homoseksualizam kao praksu koja se kažnjavala smrću. Ako je neko odlučio da se ne oženi ili ne uda, morao je da pruži opravdanje. Legitiman seksualni život smatrao se osnovnom nužnošću života, što je pojam otelotvoren u tzv. Onahu ili bračnim dužnostima.
Talmud, pisani oblik hebrejskog usmenog zakona, zahtevao je da, iako je parovima bilo dozvoljeno da stupe u predbračne odnose i žena se odrekla svojih prava na hranu i odeću, ona nije mogla da se odrekne Onaha, običaja koji je naglašavao značaj pridat očuvanju vlasništva i nastavljanju porodične linije. Drugim rečima, ako bi muž umro bez naslednika, njegov najbliži muški rođak bio je prinuđen da se oženi udovicom i da joj podari decu.
