Izvor: Politika, 19.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stare kuće krečene u belo
Slobodan Jelisavčić iz Paraćina prešao je više od hiljadu i po kilometara i napravio sto hiljada fotografija da bi okolna sela i običaje sačuvao od zaborava
Kažu da svako sećanje na detinjstvo vodi do kućnog praga. Slobodan Jelisavčić je ostao i bez njega i bez kuće, još kao dete, u rodnom Ostrošcukod Mostara, kada je voda iz Jablanice zbog gradnje hidrocentrale preplavila roditeljsko dvorište. Iz kuće je poslednji put izašao kroz prozor, zajedno sa roditeljima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ušao u čamac koji im je stigao u pomoć, i odveslao zauvek iz svog sela.
Danas je pedesetpetogodišnjak, od 1961. godine živi u Paraćinu, radi u opštinskoj Direkciji za izgradnju, i obilazi okolna sela slikajući fotoaparatom zanimljive ljude i događaje. Najviše od svega voli da fotografiše stare i trošne seoske kuće koje želi da sačuva od zaborava pre nego što se uruše i nestanu, „kad već svoju nije mogao”, kako kaže.
- Radim na održavanju javnih komunalnih objekata, znakova, puteva, rečnih korita, semafora... Zadužen sam da sav putni inventar održavam u ispravnom stanju, u sva 33 paraćinska sela. Zato sam često na terenu, susrećem se sa starim ljudima i starim kućama, raznim događajima i pojavama i zahvaljujući tome što volim fotografije, uspeo sam do sada da snimim sto hiljada fotografija. Moj prijatelj Borivoje Radić, koji živi u Švajcarskoj, i ja došli smo na ideju da od svih tih fotografija napravimo internet prezentaciju o našem kraju, kako bi zanimljivosti o njemu mogle da budu viđene i u inostranstvu. Sajt je videlo do sada 60.000 posetilaca iz 79 zemalja, od Nemačke do Sudana i Novog Zelanda. Oni nam se javljaju i zahvaljuju što smo napravili tako idiličan sajt, i to uz muzičku pratnju koja svakoga, kad ga uhvati nostalgija, može i razveseliti i ražalostiti, kaže Slobodan.
Sajt paracin-online.com nije profesionalan, Slobodan i Borivoje su ga sami finansirali, a s obzirom da treba obilaziti sela i praviti fotografije, to košta i vremena i novca. Jelisavčić kaže da je do sada za ovo svoje zadovoljstvo izdvojio oko tri hiljade evra sopstvenih para.
Naravno, i događaji sa terena tokom svih ovih godina su zanimljivi, a mnogi se prepričavaju kao anegdote. Seljani su uglavnom gostoljubivi i pomažu mu da napravi što bolju internet prezentaciju, ali ima i onih koji su i pomalo sumnjičavi. Od Slobodana najviše zaziru oni koje rade u inostranstvu i imaju velike kuće. Plaše se da će svojim fotoaparatom da im „baci čini”, ili ga optužuju da slika njihove ogromne građevine da bi ih lakše pokrao kad odu tamo gde rade.
Naš sagovornik kaže da nije profesionalni fotograf i da ne snalazi se najbolje u najnovijim tehnologijama dorade fotografija u takozvanom foto-šopu. „ Milije mu je, kaže, da čuči ispod kišobrana i da čeka munju na oblačnom nebu nego da je docrtava u foto-šopu...”
Za svoj hobi koristio je razna prevozna sredstva - putovao je i kolima, i traktorom, skelama, sve ukupno, računa, da je prešao oko 1.300 kilometara. Zbog takve upornosti pitali su ga i da li radi za NATO, ali on uvek ima jedan te isti odgovor: „Mnoge seoske kuće nestaju, i stari ljudi sa njima. Hteo sam da ih zabeležim da deca znaju kako je selo nekad izgledalo.”
Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 20/04/2008]
