Izvor: RTS, 09.Okt.2014, 07:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stara stvar u Novom Bečeju
Zašto je Novi Bečej novi kad je stariji od Starog? Kako se živi u ovom mestu za dane Velike Gospojine a kako kad cirkus ode iz ovog malog grada?
Slava je za Gospojinu u Novom Bečeju. Velika je. I Gospojina i slava. To je vreme kada ovo mesto na sredini Banata zaživi u punom sjaju. Sve je počelo paradom konja i zaprega u vreme pre dvadesetak godina, pa preraslo u sedam dana fešte, sa najvećim muzičkim zvezdama i sa više od 100.000 posetilaca. Posle "Guče", "Egzita" i "Bir >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << festa", najviše ljudi okupi se u Novom Bečeju, na obali Tise, za Veliku Gospojinu.
Lako je bilo organizovati Novobečejce da upregnu konje i da se provozaju glavnom ulicom sve do Tise. Dobrih konja ovde ima mnogo, a vlasnici uživaju u nadmetanju. Za ovo mesto važi pravilo da deca prvo nauče da jašu pa tek onda da voze bicikl. Duga je tradicija u odgajivanju konja, kažu da ovde nema svadbe ako se mladenci ne provozaju u kočiji. Kada izračunaju koliko košta njihov hobi, jasno je da su u velikom minusu, ali ono što voliš nema cenu.
Ali postoji nešto vrednije Novobečejcima i od njihovih konja, to je Tisa. Za ovu reku putopisac Evlija Čelebija kaže da je pola voda, a pola riba. Toliko je bogata.
"Jedan od najvažnijih vodenih tokova sve do pojave železnice bila je između ostalog i reka Tisa. Novi Bečej je pred sam kolaps Austrougarske imao strahovit rečni promet, po magacinu u Novom Bečeju i onom u Roterdamu se baždarila svetska cena žita", podseća poznavalac Tise i Novobečejac Voja Vijatov.
Tisa razdvaja Novi od Starog Bečeja. Zanimljivo je da je Novi Bečej nastao pre, kako ga ovde zovu, Starog Bečeja. Zbog najezde Turaka ljudi iz Bečeja prešli su preko Tise u Bačku i tu su osnovali mesto koje su nazvali isto – Bečej. Kada je potpisan mir, Bečejci su se vratili nazad i svom Starom Bečeju dali novo ime, nazvali su ga Novi Bečej. Ali u jednom periodu umalo da Novobečejci ostanu bez reke.
"Regulacija Tise je već krenula, 1.500 kilometara je bila duga, a trebalo je da bude svedena na oko 900. Trgovci su zahtevali zbog kraćeg putovanja i mnoga mesta su ostajale bez Tise, među njima je bilo predviđeno da i Novi Bečej ostene bez Tise", kaže hroničar Novog Bečeja Bane Vojnov.
I tada je jedna delegacija iz Novog Bečeja krenula u Beč da agituje, mi to danas kažemo lobira, za to da Tisa ostane kod Novog Bečeja, a da se krak seče na drugom mestu.
"Oni su za taj posao dobili određena finansijska sredstva, vodili su preciznu evidenciju koliko su putovali, gde su plaćali piće, hranu i gde su pojedinoj gospodi plaćali 'crveni fenjer'. Tražili su mazalice gde se najbolje podmazuje gde najbolje prolazi, rezultat je jasan – Novi Bečej ima Tisu", konstatuje Vojnov.
Znali su izgleda naši stari više od nas danas, imali su rešenje i za moćne Austrijance. Ko zna, možda bi recept mogao da se primeni i na ovo vreme.
Tisa je zainteresovala mnoge poznavaoce istorije u svetu. Postoje čak i pisani tragovi o tome da je čuveni hunski kralj Atila Bič Božji sahranjen u ovoj reci. Priča ide i dalje, i kaže da je njegovo telo stavljeno u tri kovčega i da se oni nalaze tamo gde se mala reka uliva u Tisu. Ako je to tačno, poznavaoci Tise kažu – to je baš ovo ostrvo u Novom Bečeju. Do sada niko ozbiljnije nije pretražio ostrvo i proverio da li ima istine u ovim pričama.
Nije legenda da je na obali Tise nekada bilo više od 50 čardi. Zbog trgovine, bilo je potrebe za velikim brojem ugostiteljskih objekata. Tu su se uz muziku, ribu i vino najbolje sklapali poslovi. Danas su u Novom Bečeju ostale samo dve.
Teritorija koju danas poznajemo kao Novi Bečej obuhvata dva mesta – Novi Bečej i Vranjevo. Vranjevo je bilo veće, bogatije i brojnije mesto, pa njegovi žitelji, i pored apela kralja i dva referenduma, nisu želeli da se ujedine sa Novobečejcima. A kako je onda do toga ipak došlo? Godine 1946. Novi Bečej dobija naziv Vorošilovo, po maršalu sovjetske vojske koji je ovde poginuo. Ta promena bila je uvod u ono što će se dogoditi 1952. godine. Dekretom dva-tri partijska druga, kako nam prepričavaju, ova dva mesta su ujedinjena i od tada se sve zove Novi Bečej. U Vranjevu kažu da su prevareni, jer nikada nisu pristali da se ujedine, i još kažu – kada bi se sada sproveo referendum, barem 90 odsto njih bi bilo protiv. Inače, žive veoma lepo dok se ne spomene ta 1952. godina.
U Novom Bečeju živi oko 13.000 ljudi, ali u velikogospojinskoj nedelji samo na jednom koncertu bude i po 20-30.000, kažu i 50.000 gostiju. S obzirom na to da govorimo, pre svega o mirnom vojvođanskom mestu, gde većina ljudi voli drugačiji život od onog koji vlada u tih sedam dana slavlja, nije nas začudilo to što građani kupuju balone s vodom i gađaju predsednika Opštine. Sav novac ide u humanitarne svrhe. Zato je nekima bilo još slađe da pogode prvog čoveka Novog Bečeja.
"Novi Bečej je opština koja ima 25.000 stanovnika. Nezaposlenih ima tačno 2.973. Prosečna plata je 34.000 dinara. Novi Bečej je sredina gde je lokalna samouprava prepoznala da možemo da razvijamo i neke druge stvari, da ne čekamo da nam dođe neki investitor u industrijskim zonama koje su spremne, već da iskoristimo ono što imamo – turizam", kaže predsednik Opštine Novi Bečej Saša Šućurović.
Od turizma koji traje nedelju dana ne može da se živi ostalih 358 dana. Privreda u Novom Bečeju skoro da ne postoji, tek poneki nagoveštaj da bi moglo doći do pregovora o otvaranju neke fabrike.
Najskuplje kuće ovde koštaju 200 evra po kvadratnom metru. Za tu cenu kupac u centru Novog Bečeja dobija i nameštaj i tri načina grejanja. Ali i to je, izgleda, preskupo, pa kupci još od 2008. godine samo razgledaju.
"Možemo reći da se stare kuće, mi ih zovemo nabijače, kreću od dve do tri hiljade evra, pa do nekih pet hiljada evra, znači možete kupiti kuću sa placem od 10 ari – maltene cena građevinskog zemljišta prevazilazi cenu nekretnine", tužnim glasom govori Ivan Kimpanov, agent za nekretnine iz ovog mesta.
Posle velikogospojinske fešte Novobečejci se vraćaju svojim poslovima. To je obično poljoprivreda. Jedan od najmlađih, ali među najuspešnijim je dvadesettrogodišnji Predrag Josimović. On je sa 15 godina izračunao koliko će mu novca trebati za fakultet. To je tada bilo oko 46.000 evra. Otac mu je dao novac, a Petar je uzeo zemlju. Počeo je sa oko 20 hektara, a sada ni sam ne zna koliko zemlje ima, više od 150 hektara. Ima i farmu svinja, uposlio je celu familiju i postao gazda sa 23. Završio je on, čini se, životni fakultet i to sa desetkom.
"Ja sam mislio da će hleba i mesa uvek trebati, bez toga ljudi ne mogu i tako sam došao na ideju da ostanem u Novom Bečeju i da počnem da se bavim poljoprivredom", priča Predrag Josimović.
Novi Bečej ima 66.000 hektara obradive površine i po tome je jedno od vodećih mesta u Srbiji. Opštinski čelnici najviše se zalažu za turizam, ali primer Petra Josimovića pokazuje da se možda treba više okrenuti grani od koje se može lepo živeti. Ne treba zaboraviti da su nakada baš Novi Bečej birale najbogatije porodice, među njima i Dunđerski. Oni su se bavili poljoprivredom i tada je Novi Bečej bio jedno od najbogatijih mesta. E, šta se sve od tada promenilo...
