Izvor: Blic, 14.Dec.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stara garda
Usred pretprazničke romantične Bečke čarolije, u gužvi hale Gasometer Austrijske banke, predivne koncertne dvorane, jedna ruka se spustila na moje rame.
Osmeha sam se setio, ali su me godine udaljile od lika koji mi je iz stvarnosti pobegao u predele prošlosti. I onda mi je odnekud buknulo to ime: Zoran. Zoran Imidž! Prezime nikad nisam ni znao. Nismo se videli četvrt veka, možda i duže. Menadžer koji je mukom, krvlju i parama ispisivao neke važne događaje muzičke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << scene: Bulevar, Riblja čorba, Atomsko sklonište, Bajaga, Divlje jagode...
Danas u vreme interneta, PR timova i sponzora, kojih je često više nego pristalica gromadne ”zvezde”, kad je svaki menadžer važniji od svog štićenika, osećam obavezu da se sa radošću i tugom setim pokojnog Grade Veljkovića, Vladimira Mihaljeka i pomalo zaboravljenog Velibora Džarovskog, a razlog je jedan čovek koga sam u Beču upoznao. Fantom! Upornost, vera i zanesenost na jednom mestu. Kao neko ko pripada onom vremenu, čije je mnoge snove namćor život zameo. Naslednik stare garde nije istakao belu zabavu niti se prepustio bitangama bez biografije sa previše lakiranog publiciteta. Fantom, nadimak koji godinama prati Fikreta Vukalića, jeste čovek iznad podela i mržnje. Vraća me šarmom i duhom u vreme požutelih plakata, izbledelih omota, zvezda sa pesmama i uzbuđenja sa kojima su se muzički događaji nekad pravili. Poštujem takve hazardere koji svojim parama i snovima drže do mesta gde rade, paze do vrhunske produkcije, drže do šou-biznisa, neguju partnere. Fantomov slučaj me vraća unazad.
Grada. Miha, Džaro – zbir romantike i prohujalih vremena. Kao i svi iz stare garde: Nikad sa narodnjacima! Udes sa stilom. Bez pomoći banaka, marketinških kuća, uz svesrdno nerazumevanje medija, oni su pomogli da iz tišine nastane domaća popularna muzika. Grada, čovek koji je organizovao izbor za najružnijeg Jugoslovena i na njemu trijumfovao, prvi je šezdesetih samostalno organizovao turneje od Silueta, preko Pro Arti, Tereze do, kasnije, Zdravka i Bijelog dugmeta uz devizu. Miha je primer graditelja. Na osnovu njegove zamisli, upornosti i para nastali su svedržavni izdavački poduhvati: Time, Josipa Lisac, Ju pop selekcija, Smak, Bijelo dugme, Parni valjak" Osnivač Zagrebačkog pop festivala 71 i sledećih 7 Boom festivala.
Džarovski je u pop scenu uneo dimenziju zabave. Solista, Ostap Bender na balkanski način, kockar, zabavljač, jedini koji je zbog prevare dogurao do britanske knjige „Fudbalski rekordi” pa zbog toga bio prinuđen da čak iz zatvora šalje razglednice kao sa ekskluzivnog letovanja. Bez njega bi bivša Juga bila dosadnija. Živi primer kako mangup može biti hronično simpatičan. Ali, njegovi poduhvati oko Zdravka Čolića, Miše Kovača, Olivera, grupe Leb i sol, Čobija deo su večnih legendi. Šarmeri svojih bubica i duboke duše teško da dele radost pobede i tugu godina koje su nas zgazile. Ostaci stare garde sa margina života gledali su kako njihova pravila igre kroz prvu liniju naslednika dobijaju nove forme i sadržaje.
O genijalcima koji danas gospodare scenama republika bivše domovine nemam prava da govorim. Prosto, to je svet koji funkcioniše po mehanizmima meni nedostupnim. Njihov je publicitet. Nije važno što njihove zvezde nemaju hitove. Imaju stajling. Njihovi koncerti su uvek, navodno, puni mada nikad ne znamo koliko je karata prodato. Više znamo o zvezdama po tetovažama, seks aferama promovisanim na internetu, novim džipovima, gardarobi i ugrađenim silikonima nego po muzici.
Tako godinama stoje stvari. Ja se, ipak, nekako obradujem da vidim drugačije primere.
