Izvor: Večernje novosti, 22.Sep.2012, 21:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stanovi izbeglicama posle 20 godina

NI posle više od dve decenije od početka ratova na prostoru bivše SFRJ, još nije stavljena tačka na izbegličku priču. Svaki deseti stanovnih Srbije došao je iz neke od bivših republika, a njih 66.408 i dalje ima status izbegice. Zahvaljujući 300 miliona evra prikupljenih na donatorskoj konferenciji u Sarajevu aprila ove godine, više od polovine najugroženijih izbeglica u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj dobiće krov nad glavom. Prema informacijama Komesarijata za izbeglice, više od >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 60 odsto sredstava pripašće Srbiji, a biće potrošena na kupovinu seoskih domaćinstava, paketa građevinskog materijala i gradnju stanova za najugroženije. - Još nije definisano gde će stanovi da budu izgrađeni - kaže Ivana Anić Ćurko iz Komesarijata za izbeglice. - U toku je ispitivanje potreba izbeglica i interno raseljenih.PRVI U EVROPI, 13. U SVETU SRBIJA je u Evropi prva, a u svetu 13. zemlja po broju izbeglih i interno raseljenih osoba. Od početnih više od pola miliona ljudi, izbegličku legitimaciju i dalje ima 66.000 njih, dok ih je 250.000 steklo državljanstvo Srbije. Njih oko 49.000 je iz Srbije otišlo u neke treće zemlje, oko 40.000 je ovde umrlo, a ostali su se vratili u zavičaj. Da bi izbegličko poglavlje u celom regionu bilo zatvoreno, potrebno je još oko 200 miliona evra. Prema njenim rečima, Evropska unija i SAD obećale su da će u narednih pet godina dati sredstva zahvaljujući kojima će krov nad glavom dobiti još 27.000 izbegličkih porodica. Za taj veliki posao države regiona trebalo bi da učestvuju sa 83 miliona evra, od čega Srbija treba da izdvoji 33 miliona evra. U najtežem položaju je oko 3.000 prognanih koji žive u 37 kolektivnih centara. Nekima je to jedini dom već 19 godina. Interno raseljeni utočište su našli i u 13 kolektivnih centara na KiM. Plan je da oni prvi budu zbrinuti. Njihova integracija je spora, a povratak još teži. Na KiM, od 210.000 interno raseljenih, u svoje kuće vratilo se svega četiri odsto. Za dve decenije u Hrvatsku se vratilo 60.000, a u BiH 70.000 prognanih. Jer, tamo ih čekaju samo problemi.

Nastavak na Večernje novosti...