Izvor: Blic, 27.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanje roka
Ne samo najugledniji već i najtiražniji časopis rokenrol provinijencije na svetu „Rolling Stone“ (tiraž 1,3 miliona štampanih primeraka) ceo najnoviji broj posvećuje „stanju roka“ i nudi 40 razloga zbog čega se danas mora biti napaljen kad je muzika u pitanju.
Neki od tih 40 razloga posebno izazivaju pažnju. Recimo, sprovedeno istraživanje na reprezentativnom uzorku u kome čak 94,7 ispitanika tvrdi da je muzika „krajnje ili veoma važna" u njihovom životu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Na pitanje „Zamislite situaciju da morate na nedelju dana da se odreknete svih oblika zabave osim jednog, šta biste zadržali?" dobijen rezultat je još zanimljiviji: muzika 64, gledanje TV 17, čitanje 13, igranje video igrica tri, i bioskop nešto više od jedan odsto! Redosled najuticajnijih u istoriji roka je sledeći: „Beatles", Dilan, „Led Zeppelin", Elvis pa „Rolling Stones". Najbolja dekada su sedamdesete 26, devedesete 23, pa šezdesete 19 odsto... Prosečno se u SAD muzika sluša 11,5 sati nedeljno.
Istovremeno saznajemo da se prodaja „sahranjenog i davno prežaljenog" vinila u poslednjih pet godina uvećala tri puta! Otkačeni glumac, inače osvedočeni rokenroler, Rasel Brend savetuje da „ne dozvoljavamo deci da odlučuju šta je popularno" jer su premladi i neinformisani, pa ne znaju Hendriksa, „Dorse", Sida Bereta, Koena, Kejva ili Vejtsa, da se „ne potpisuju ugovori sa umetnicima dok ne izađu iz rehabilaticionih ustanova" pošto danas tamo od dece nastaju ljudi i „zabraniti mešanje žanrova" jer sumanute terminološke kovanice tipa „rep metal" pogubnu unosi zbrku.
Čuveni producent Džimi Ajovin tvrdi kako je „ekosistem digitalne muzike kompletno uništen" zbog loših audio formata i jeftinih proizvoda za slušanje. Muzika, koja u nastajanju košta mnogo i zvuči veoma dobro, u tako svedenim uslovima i bezdušno „kastrirana" postaje obično audio đubre!
S druge strane, pop muzika bazira svoj opstanak na ženama! Dominiraju pop dive: Lejdi Gaga, Bijonse, Šakira, Rijana, Keša, Šade, Erika Badu, Meri Dži Blejdž... Sve one su u osnovi slične: ogromni ego i još veći glasovi. I svaka pojedinačno želi vrh i ništa više. Prvosveštenica svega je Madona. U medijima kreiranom svetu biti pop diva nije samo snimati ploče i praviti koncerte. To je stalna spremnost da se ceo svet trenira kao „crveni tepih" preko koga valja nemilosrdno gaziti. To više nisu pesma, glas, sise i guzica. Lejdi Gaga, raspevani i razuzdani King Kong, dominira! Njena kompletna umetnost je seks na novi način. Takvom poretku, da imaju snage i želje, jedino bi mogli parirati Bouvi i Princ, originalni utemeljivači „android sveta". Ostali u farmerkama, majcama i sa gitarama danas nemaju šanse osim ako nisu Dilan, Bono i Springstin ili rasturaju gitaru kako to upravo čini stari Džef Bek!
Jasno, napred ispisano nema veze sa Srbijom. Naša muzička situacija liči na društvenu, političku, ekonomsku i pravosudnu: sve što ima veze sa logikom je suvišno! Divama se samoproglašavaju spodobe koja uopšte i ne pevaju (pošto ih to i ne zanima), radio programi žive bez ikakve zvučne koncepcije, sa domaće televizije relevantna muzika je uspešno prognana, ploča kao i prodavnica sve je manje, top liste ne odražavaju baš ništa, na sceni nema ni savesti ni jaja ni slave, junaci zajedničke mladosti budalasaju po „Farmama", „zvezde" svoj status radije potvrđuju po tabloidima i kafićima nego na koncernim binama, pod uspešni autori više se ne vode kompozitori i producenti već plastični hirurzi... I niko da se zapita gde to zapravo vodi?
