Izvor: Blic, 23.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanari strepe da ih zgrada ne sahrani
Stanari strepe da ih zgrada ne sahrani
VALJEVO - Galerija na sepijama, prva stambena zgrada u Valjevu podignuta na dva sprata, izgrađena je davne 1934. godine. Od tada se na zgradi ništa nije radilo, ona je potpuno ruinirana, pa 12 porodica koje žive u njoj, svakodnevno strahuju za život jer, kako kažu, pitanje je dana kada će se zgrada srušiti i sahraniti svoje stanare.
- Uličnog svetla nema, niti uslova za telefon. Sada nema smrada iz Jaza, jer kožara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne radi, ali zato su pacovi uobičajena pojava, leti i zmije izbacujemo iz stanova. A u zgradi živi dvanaestoro dece, beba od nekoliko meseci. Crepa na krovu jedva da je preostalo, a krov je toliko propao da će ga prvi sneg srušiti. Voda do stanova stiže spoljnim cevima. Strujne instalacije nisu menjane od 1934. i drže se na jednoj žičici, tako da svakog dana strepimo da se ne zapalimo. Pošto je odžak odavno izgoreo i urušio se, niko ne može drugačije da se greje sem na struju. U zidovima nema ni trunke betona, samo pleva i blato - kaže predsednica kućnog saveta Mirjana Starčević i dodaje da su stanari i ono malo životnom prostora morali da smanjuju praveći kupatila jer zgrada nikada nije imala WC, čak ni zajednički.
Ruinirana zgrada nalazi se u širem centru Valjeva, pored kvantaške pijace, i do nje se dolazi blatnjavom stazom bez ikakvog uličnog svetla. Do zgrade treba preći i Jaz, kolektor otpadnih voda, 'mostom' od par trulih dasaka. Na galeriji je fasada spala ili ispucala, temelji su potkopani, prozori polupani, ispred polusrušeni poljski WC. Do prvog sprata, gde su stanovi, penje se nesigurnim drvenim stepeništem.
- Petkom je ovo javni WC za seljake sa kvantaša. Noću od pijanaca i narkomana ne može da se živi. Ljudi čekaju decu da ih doprate iz škole - kaže Mirjana Starčević.
Ona objašnjava da je galerija na sepijama, nekadašnjem gradskom đubrištu, prvobitno bila vlasništvo opštine, a potom 'Krušika', čiji su radnici otkupili ili prodali stanove sadašnjim stanarima. Kako kaže, stanove površine od 19 do 24 kvadrata kupili su oni koji su morali - 'da bi se sklonili sa ulice'.
- Ja sam moja 24 kvadrata pre sedam godina platila 10.000 maraka, ali sam morala da uložim još 4.000 da napravim kupatilo i malo ga sredim - kaže predsednica kućnog saveta.
Sem jedne porodice zaposlenih, svi žitelji galerije su čista socijala, nezaposleni koji za život zarađuju radom na pijaci, nadničenjem ili na crno.
- Mnogima smo se obraćali za pomoć, ali svi sležu ramenima, valjda čekaju da se zgrada sama sruši. Tražimo barem privremeni smeštaj koji će za razliku od ovog biti bezbedan - poručuje Starčevićeva. Predrag Vujanca - Foto: D. Krunić
