Izvor: B92, 10.Mar.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stamenković: Srbiji preti bankrot
Beograd -- Srbija treba da učini sve da bi održala deviznu likvidnost, bez toga preti scenario iz 1980. kada smo kao država bankrotirali, upozorava urednik biltena MAT.
Srbija neizostavno mora da zaključi aranžman sa MMF-om, da zadrži lanjski iznos "kros border" kredita, da revolvira kratkoročne zajmove, da ubedi banke da ne smanjuju kreditnu aktivnost, kaže za Politiku Stojan Stamenković, urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi".
Čak i da u svemu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tome uspemo, neminovno je smanjivanje ukupne javne i druge potrošnje, navodi list.
Stamenkoviću, koji je već 30 godina kao stručni konsultant u kontaktu sa raznim misijama MMF-a i koji je trenutno član savetničkog tima premijera Cvetkovića, jasno je da ćemo umesto kresanja rashoda iz budžeta posegnuti za povećanjem deficita - sa 1,75 na svih tri procenta BDP.
To su činile i druge zemlje, ali MMF će se, uveren je Stamenković, odmah usprotiviti takvom predlogu. Ako ga i prihvati, zahtevaće da se taj deficit iskoristi za investicije u infrastrukturne objekte, a ne za druge vidove potrošnje.
Izlaz je da vlada što pre izađe sa što razumnijom ekonomskom politikom za savladavanje krize i recesije u kojoj će štednja i smanjivanje javne potrošnje biti na prvom mestu. Ako ona to ne učini - uradiće to inflacija i kurs, piše Politika.
Otuda i Stamenkovićeva procena da će inflacija 2009. biti oko 15 odsto, a ni rast kursa evra ne može biti ni za promil manji. Možda čak i veći.
"Prošlonedeljni kopaonički susret političara, privrednika i ekonomista samo je još jedan dokaz olakog odnosa naše elite prema sve oštrijoj recesiji. I umesto da čujemo šta ćemo i kako da uradimo ne bismo li njene posledice što više ublažili, jer na uzroke ne možemo da odgovorimo, mi smo ponovo bili svedoci podgrevanja klime kako je sve manje-više normalno", kaže Stamenković
Počelo se sa odobravanjem subvencionisanih kredita privredi i građanima za prodaju trajnih potrošnih dobara, ali ta akcija ni izbliza ne može da preokrene opadajući trend privredne aktivnosti. Zaključno sa januarom, industrijska proizvodnja je opala 1,7 odsto.
Nastavi li se to malaksavanje istim tempom i ostalih meseci, kraj godine dočekaćemo s padom od svih 19 procenata. I to, navodi Stamenković, u ključnim prerađivačkim granama koje čine čak 75,5 odsto ukupnog učinka u industriji.
Da je privredna dinamika na opasnoj silaznoj putanji ne ukazuje samo inflacija od 5,3 odsto u prva dva meseca ili pad uvoza od 37,5 i izvoza od 24 odsto. Sve manje kupujemo reprodukcioni materijal (29,8), energiju (21,6) i kapitalna dobra (24 odsto).
To znači da naša prerađivačka industrija staje, a s njom izvoz i ponuda dobara za domaće tržište. Investicije su već u debelom realnom minusu - 15 odsto.
"U vreme usvajanja budžeta upozoravali smo da je 3,5 odsto rasta BDP-a nemoguća misija. Ignorisano je. Sada se barata sa 0,5 odsto rasta pred neminovan rebalans, a sve ukazuje da će biti dobro ako pad privredne aktivnosti bude minus jedan. Daj bože da se ja prevarim u toj proceni, pa da ne bude gore. Lako ćemo podeliti višak, ali šta s manjkovima na svakom koraku?", kaže Stamenković.
On predlaže da država uz pomoć banaka zatraži finansijsku pomoć gde god za to ima šanse.
