Izvor: Politika, 06.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stambena zgrada kao pravno lice
Vodič - reč advokata
Stambena zgrada ima svojstvo pravnog lica u pravnim poslovima koji se odnose na njeno održavanje i korišćenje, što joj omogućava da, sa tim u vezi, zaključuje pravne poslove sa trećim licima i sa vlasnicima stanova i poslovnih prostorija u samoj zgradi. Takođe, to joj omogućava da se pojavljuje pred sudom u svojstvu stranke u sporovima sa trećim licima i vlasnicima u zgradi.
Da bi stambena zgrada mogla da funkcioniše kao pravno lice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potrebno je da se konstituiše skupština zgrade, ili savet zgrade, i izabere predsednik skupštine, odnosno saveta. Skupština i predsednik su organi upravljanja zgradom. Za obavljanje administrativno-tehničkih poslova mogu da se obrazuju stalna ili povremena tela, ili ovi poslovi mogu da se povere nekome od članova skupštine ili trećem licu van zgrade. Zgrada mora da ima pečat, i da otvori račun.
Skupština zgrade obrazuje se kada u zgradi ima više od deset vlasnika stanova ili poslovnih prostorija, a ukoliko ih ima deset i manje, osniva se savet zgrade. Skupštinu ili savet čine svi vlasnici stanova i poslovnih prostorija. Skupština zgrade može da se obrazuje za celu zgradu koja ima više ulaza ili lamela, a može i posebno za svaku lamelu ili ulaz ili drugi deo zgrade koji čini građevinsku i funkcionalnu celinu.
Za formiranje skupštine potrebno je više od polovine vlasnika ili njihovih predstavnika. Često se dešava da vlasnici ne stanuju u stanu već ga izdaju, ili stan koriste zaštićeni podstanari, ili su u inostranstvu a u stanu nema nikoga. U tom slučaju vlasnici su dužni da odrede svog predstavnika, a ako to ne urade na dve uzastopne sednice za konstituisanje skupštine, svojstvo člana skupštine imaće zakupac stana ili poslovnog prostora, ili drugo lice koje koristi stan sa pravom odlučivanja o izvođenju radova na tekućem održavanju stambene zgrade dok vlasnik ne odredi predstavnika.
U stambenim zgradama sa puno stanova vrlo je teško da se sakupi dovoljan broj vlasnika na sednici pa skupština može da se konstituiše i da se izabere predsednik i na osnovu pismene saglasnosti vlasnika. Predsednik skupštine, odnosno saveta zgrade bira se većinom glasova članova skupštine (saveta) zgrade, što znači da je potrebna većina od svih vlasnika. Ako su vlasnici stanova ili poslovnih prostorija pravna lica, njih predstavlja lice koje je ovlašćeno od strane zakonskog zastupnika pravnog lica da učestvuje u radu skupštine zgrade kao punopravni član i da učestvuje u donošenju svih odluka koje donosi skupština zgrade.
Vlasnik koji nije u mogućnosti da fizički prisustvuje radu skupštine može da ovlasti drugo lice da u njegovo ime i za njegov račun učestvuje u radu skupštine na osnovu specijalnog punomoćja overenog kod suda. Ovo je naročito značajno u slučaju kada se donose odluke o investicionom održavanju ili o nadziđivanju ili pretvaranju zajedničkih prostorija u stan i slično. Kada se glasanje obavlja na osnovu pismene saglasnosti, u pismenom aktu treba da bude precizno navedeno o čemu se glasa, tačnije za koju odluku se daje saglasnost, ako je odluka doneta na sednici ali zbog nedovoljnog broja prisutnih mora da se sprovede i dodatno pismeno glasanje. Takođe, u aktu treba da stoji ime i prezime vlasnika i broj stana, odnosno njegovog predstavnika, sa navođenjem broja ovlašćenja overenog kod suda. Na osnovu sprovedenog glasanja, skupština donosi pismenu odluku o svom konstituisanju i izboru predsednika.
Odluka o izboru predsednika je vrlo važna jer predsednik skupštine predstavlja i zastupa zgradu pred trećim licima, državnim organima i sudom, a to pravo predstavljanja dokazuje ovom odlukom.
Mr Radmila Bosanac
[objavljeno: 06.02.2007.]
