Izvor: RTS, 24.Sep.2010, 08:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stalna kontrola za zdravo srce
Bolesti srca i krvnih sudova u svetu, Evropi, ali i u Srbiji, već decenijama su vodeći uzrok obolevanja, radne nesposobnosti i prevremene smrti. Uoči Svetskog dana borbe protiv bolesti srca, koji se ove godine obeležava pod motom "Ja radim srcem", stručnjaci poručuju da kontrola, zdrava ishrana i fizička aktivnost čuvaju srce.
U svetu, Evropi, ali i u Srbiji, bolesti srca i krvnih sudova već decenijama su vodeći uzrok obolevanja, radne nesposobnosti i prevremene smrti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Uoči Svetskog dana borbe protiv bolesti srca, koji se ove godine obeležava pod motom "Ja radim srcem", stručnjaci poručuju da kontrola faktora rizika, zdrava ishrana i fizička aktivnost čuvaju srce.
U Srbiji je tokom prošle godine od kardiovaskularnih bolesti umrlo skoro 57.000 ljudi, od kojih je svaka osma osoba pripadala grupi radno-aktivnog stanovništva, polulaciji od 20 do 65 godina.
Da je ostavljao srce na poslu, jer mu je radno vreme bilo i do 15 sati dnevno, da je do nedavno imao 110 kilograma jer se neredovno i loše hranio, ali da je rešio da promeni svoj život, ispričao je 26-godišnji Aleksandar.
"Jedno jutro sam se probudio i rekao sebi moram da se promenim, moram da smršam, i počeo sam sa dijetom, ali sam rekao sebi mora i vežbanje, napravio sam plan, i polako su kilogrami silazili. Jedi manje i zdravije, i vežbaj više i redovnije, to je jedini princip koji funkcionioše", rekao je Aleksandar Nedeljković, iz Međunarodne komore mladih i SIEPE.
Iako svi imamo izgovore zbog kojih ne stižemo da brinemo o zdravlju, kardiovaskularni sistem bolje će raditi ako primenimo samo nekoliko praktičnih saveta.
"Svakako čovek treba da obezbedi sebi uslove da nauči kvalitetno disanje, to je preduslov, da to isto disanje primenjuje i na poslu, da održi dovoljno veliku koncentraciju, dok sa druge strane da stvori sebi uslove ili porodično ili individulano, makar u večernjim časovima, da jedno 35-45 minuta brzog hoda", rekao je profesor dr Dušan Ilić, sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.
"Prvu stvar koju treba da uradimo na radnom mestu je da se ne svađamo sa šefom. Vi ste svesni da je hronični stres deo onoga što mi doživljavamo na radnom mestu, druga stvar koja je veoma dobra i koja nije medicina već je filozofija, jeste da od sebe tražimo samo onoliko koliko zaista možemo da postignemo, suviše ambicije dovode do psihičkog stresa i mentalnog rastrojstva koje onemogućava ne samo da se normalno radi nego da se živi dugo i uspešno", rekao je profesor dr Petar Seferović, sa Klinike za kardilogiju KCS.
I dok roditelje, odnosno nasledne faktore ne možemo da biramo, lekari poručuju da od detinjstva možemo da imamo uvid u zdravstveno stanje.
Povremeno treba izmeriti krvni pritisak, barem jednom godišnje uraditi analizu krvi i proveriti nivo šećera, holesterola, kontrolisati telesnu težinu i zaboraviti na cigarete .
