Izvor: B92, 17.Maj.2015, 14:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Stagniramo zbog Merkelove"
Predsednik nemačkih liberala Kristijan Lindner optužio je vladu Angele Merkel za stagnaciju i nedostatak volje za reforme.
On je ukazao da u Nemačkoj postoji velika potreba za promenama u obrazovnom, penzionom i poreskom sistemu i zakonodavstvu o useljavanju stranaca, koje bi trebalo da bude reformisano po ugledu na Kanadu, javlljaju nemački mediji.
Lindner, koji je ovog vikenda na kongresu sa 92 odsto glasova ponovo izabran za šefa liberala, partije kojoj je pečat >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dao bivši šef nemačke diplomatije Hans-Ditriih Genšer, a koja je danas vanparlamentarna snaga, najavio je povratak svoje stranke u Bundestag, kritikovao vladu u Berlinu i optužio front ''kulturnih pesimista, protivnika globalizacije i takozvanih zaštitnika potrošača'' da stoje na putu napretka.
U partijskom dokumentu o ''više šansi kroz veću slobodu'', liberali ukazuju na svoj politički put i zahtevaju, između ostalog, pojednostavljenje poreskog sistema.
Oni iznose želju da Nemačku učine atraktivnom za strance tako što će azilantima biti dato pravo da rade, a strancima mogućnost da već posle četiri godine dobiju nemačko državljanstvo uz sistem useljavanja po uzoru na kanadski i predlažu da se u nemačke institucije, kao drugi jezik, uvede engleski.
''U nemačkim službama bi trebalo isprobati uvođenje engleskog, kao drugog jezika, kako bi se olakšalo privlačenje strane stručne radne snage'', smatraju liberali koji u okviru politike spasa evra zahtevaju žestoki kurs protiv zemalja - dužnika i traže zabranu državne intervencije za spas banaka.
Liberali, takođe, traže i razrešenje špijunske afere između nemačke savezne obaveštajne službe BND, koja je, kako se saznaje pomagala Amerikancima pri špijuniranju Evropljana, o čemu je, kako saznaju nemački mediji, vlada u Belrinu bila upoznata.
Ta partija, koju je nekada vodio bivši šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele, zalaže se za brisanje razlika između homoseksualnog partnerstva i heteroseksualnog braka i traži zajednicu odgovornih što se, pre svega, odnosi na pomoć ljudima u staračkim domovima i bori se za zaštitu podataka.
Ukoliko liberali zaista naprave ''Comeback'', onda će se promeniti ''aritmetika moći u Nemačkoj'', rekao je Lindner i najavio da želi prvo da sredi finansije te zadužene partije i da će svaki član do 2017. godine morati da dodatno plati 75 evra, iz čega će se finansirati kampanje i oprema partijske centrale.
Lindner je, takođe, rekao da liberali moraju biti ona stranka koja će jačati poziciju građana prema državi.
Liberalima je, dok ih je vodio Vestervele, loše krenulo i, premda tradicionalni birači te stranke ne pripadaju masovno evroskepticima, jedan deo njih se, izgleda, okrenuo ka ''Alternativi za Nemačku'', pokazali su evropski i neki pokrajinski izbori.
Za liberale se sada postavlja pitanje saveznih nemačkih izbora 2017. godine i da li će ta stranka uspeti da pređe ''crtu'' od neophodnih pet odsto osvojenih glasova za ulazak u Bundestag.
Analitičari, međutim, ocenjuju da se ta stranka sada nalazi u najtežem položaju- u borbi protiv tihog zaborava.
O 36-godisnsjem Lindneru se govori kao o ''spasitelju'' liberala, ali kao i o poliltičaru koji bi mogao biti ''novi Genšer'' na čelu partije čija je erozija počela pre nekoliko godina, još dok je njen predsednik bio Vestervele.
Liberali su se tada našli na udaru kritika zbog preizbornih obećanja o smanjenju poreza, a birači, izgleda, pamte i aferu partije, koja je ''progurala'' zakon o sniženju poreza na noćenje u hotelima, a zatim je obelodanjeno da je na njihov račun, ''uplovilo'' oko 1,1 milion evra donacije od vlasnika lanaca luksuznih hotela ''Mevenpik''.
Donacija je, istina, uredno prijavljena i registrovana, ali to izazvalo komentare i pitanja o potkupljivosti stranke, a koje su tada Vestervele i vođstvo odlučno odbili.
Za Lindnera, koji je prvi put na čelo partije došao po odlasku Filipa Reslera, Vijetnamca po rođenju, lekara po obrazovanju i Nemca po osećanjima, kaže se da je ''dete'' Severne Rajne Vestfalije - rođen u Vupertalu, politikolog po struci i bivši student Bonskog univerziteta.
Kada je reč o Lindneru, kao političaru koji bi mogao liberale da izivuče iz teške krize, mediji ukazuju na njegovu rečitost i sposobnost da ''iz glave'' drži govore, političku ambiciju, razumevanje sa Genšerom, ali i to da ga i politička opozicija smatra ''pametnom glavom'' i čovekom od kredibiliteta.
