Izvor: Politika, 20.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stabilnost Balkana: Iskre, vatra, požar
Nezavisnost Kosova otvara niz pitanja: srpskog nepriznavanja otcepljenja, statusa Srba na Kosovu i mogućih novih sukoba, granica Bosne i Makedonije, odnosa Srbije i suseda, kao i Beograda i Brisela
Koliko god spolja posmatrano Balkan izgledao stabilno, a njegova budućnost izvesna – što je po američkim zvaničnicima jedan od ključnih razloga za priznavanje nezavisnosti Kosova – pogled iznutra govori da je ozvaničavanje secesije ugasilo jedan požar i bacilo iskre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za nove. „Prioritet SAD je stabilnost na Balkanu i mi verujemo da je najbolji način za postizanje te stabilnosti nadgledana nezavisnost Kosova, po Ahtisarijevom planu”, rekao je ambasador u Beogradu Kameron Manter.
Priznanje priznanja jednostranog akta otvorilo je pitanje srpskog nepriznavanja otcepljenja, statusa Srba na Kosovu i mogućih novih sukoba, postavljanja pitanja o granicama Bosne i Makedonije, odnosa Srbije i suseda, kao i Beograda i Brisela.
Najosetljivije je svakako pitanje Kosova. Britanski ambasador u UN Džon Sojers na sednici Saveta bezbednosti u ponedeljak u Njujorku rekao je da isključivanja kosovske vlade iz područja gde žive Srbi neće biti prihvaćeno, te da kosovski Srbi treba da sarađuju sa vladom u Prištini i predstavnicima međunarodne zajednice.
Sojers je u svom govoru elegantno preskočio da kaže ko to neće tolerisati ignorisanje prištinske vlade, kao i to kakve će mere tim povodom preduzeti. Ali je nedvosmisleno jasno da je poruka s pretećim tonom upućena ka Beogradu, čiji su zvaničnici pre toga najavili snažnije prisustvo srpske države na Kosovu posle jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Prve reakcije Beograda i Unmika na uništavanje kontrolnih punktova na Jarinju i Brnjaku uveravaju da će se pitanje severnih granica Kosova u budućnosti samo zaoštravati, sa slabim ili nikakvim izgledima za postizanje bilo kakvog kompromisa po tom pitanju. Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić je u utorak podržao akciju Srba na kontrolnim punktovima. On je rekao da akciju Srba nije inicirao Beograd, ali da je ona u skladu sa politikom Vlade Srbije o preuzimanju carinske politike. „Mislim da to nije lepo, ali jeste legitimno”, rekao je Samardžić.
Šef Unmika Joahim Riker je povodom reakcija iz Beograda rekao da „Vlada Srbije treba da se uzdrži od svih akata koji mogu biti ocenjeni kao nasilje”, a da su događaji na severu Kosova predstavljali jasno nasilje koje neće biti tolerisano.
Drugi, permanentni izvor nestabilnosti odnosi se na integraciju kosovskih Srba u Kosovo Hašima Tačija. Malo je verovatno da Zapad priznavajući nezavisnost Kosova nije istovremeno bio svestan militantnosti i ekstremizma uticajnijeg dela albanske zajednice, koji će za posledicu imati neprestane pokušaje da se Srbi milom ili silom (što je realnije) proteraju. Ili albanizuju, što se nije retko dešavalo u istoriji srpsko-albanskih odnosa. Ako se uzme u obzir da se već devet godina pravi da ne vidi Srbe proterane sa Kosova 1999. godine, moglo bi se zaključiti da je Zapad scenario sa etnički čistim Kosovom (bar do Kosovske Mitrovice) već ukalkulisao u svoje „konačno rešenje”.
Kako se do Kosova bez Srba ne može doći reprizom 17. marta, proklamovano „multietničko Kosovo” nalaže da se u njega uključe i oni koji nisu Albanci. Pri čemu je za Zapad od multietničnosti važnije da na taj način pokaže da Srbi priznaju „novorođenu državu”. Politički predstavnici kosovskih Srba naslućuju da će posle ljubaznih poziva da se uključe u novonastalu „realnost”, prištinska vlada i njeni guverneri iz EU pokušati da ih na to privole administrativnim putem: preko računa za struju, vodu, pošte, telefona, komunalnih službi, ličnih dokumenata – ukratko, preko svega onoga što se na ovaj ili onaj način nalazi pod kontrolom vlasti iz Prištine. Ukoliko kosovski Srbi ne prihvate, na primer, lične karte ili saobraćajne dozvole koje izdaje Priština, njihov svakodnevni život može biti skoro nemoguć. To se posebno odnosi na enklave, dok će na severu Kosova birokratsko iznuđivanje ljubavi prema američkoj i EU tvorevini svakako biti izvor konflikta.
To što će posle proglašene nezavisnosti Srbija nastaviti da Kosovo tretira kao deo svoje teritorije, ima, naravno i brojne druge posledice. Istoričar Dejan Jović kaže da će tretiranje Kosova kao srpske teritorije značiti stalne sukobe sa onima koji će priznati Kosovo kao nezavisnu državu.
„To će praktično onemogućiti dalje pregovore o pristupanju EU, te će zaoštriti bilateralne odnose sa svim zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova”, navodi Jović u svom blogu, koji je, inače, pisao pre priznanja nezavisnosti.
Sudeći po izjavama predstavnika DSS-a, nije baš jasno kako će se stvoriti uslovi da se u mesecima koji dolaze pregovori sa EU nastave. Ako se i nastave, Srbiji će, bar po neformalnim izjavama zapadnih diplomata u Beogradu, u nekom trenutku, a najkasnije uoči prijema u EU, kao uslov biti postavljeno priznanje nezavisnog Kosova. Nema nikakve dileme da u bližoj budućnosti Brisel takvu potvrdu neće dobiti i da će na zapadnobalkanskom ćilimu imati rupu a ne rupicu.
Srbija u ovom trenutku nastoji da zaoštravanje odnosa sa zemljama koje su priznale Kosovo svede na meru koja neće ugroziti njene interese, ekonomske i političke. Otuda nema, recimo, proterivanja diplomata. Iako je jasno da će sve zemlje bivše Jugoslavije izuzev Bosne i Hercegovine u relativno kratkom roku priznati nezavisnost Kosova, sve one, uključujući i do juče goropadnu Sloveniju, pokušavaju da to učine što kasnije kako bi odnosi sa Srbijom bili što manje narušeni. Hrvatski premijer Ivo Sanader je juče rekao da je „Srbija u teškoj situaciji i da nije na Hrvatskoj da joj dodatno otežava”, ponavljajući da će Zagreb priznati Kosovo kad za to dođe vreme i kada to učni većina zemalja EU.
Dodatnu težini toj izjavi daje to što ju je Sanader dao posle provokativne izjave lidera SRS Tomislava Nikolića da neće priznavati granice Hrvatske u slučaju da ona prizna Kosovo i pošto je prozvan u hrvatskom parlamentu da odgovori kako će vlada reagovati na „uvrede i pretnje iz Srbije”. No, Sanader neće moći dva puta da bude tako uzdržan, a malo je verovatno da svoju izjavu Nikolić neće ponoviti, jer srpski političari, očekivano, gube kočnice.
To se ne odnosi samo na Nikolićeve granice i Samardžićevu legitimnost. Lider NS Velimir Ilić juče je povodom razbijanja ambasada rekao da su „nama stranci razbili državu, a mi njima nekoliko prozora na ambasadama”. Ilićev „ingeniozan” zaključak je indikativan: „Moraju da nauče da je i to demokratija”. Čini se da je posledica radikalizacije političke scene to što se čini kao da Beograd pomalo napušta argumente kojih se do juče vrlo čvrsto držao – prava i zakona.
Jović navodi i brojne druge posledice kosovske nezavisnosti, tvrdeći da proglašenje nezavisnosti Kosova izaziva samo nove probleme i ne daje nikakvo trajno rešenje. On kaže da će posledice osetiti sama EU, jer se odluke o Kosovu ne donose u Briselu, nego u Vašingtonu i Moskvi.
„Bez jedinstvenog stava o priznanju Kosova, postavlja se pitanje i šta je to evropska „zajednička” spoljna i bezbednosna politika, te hoće li biti moguće uskladiti politiku daljeg širenja na zemlje zapadnog Balkana”.
Kriza u Bosni i Hercegovini je neminovna ukoliko se Republika Srpska odluči da krene putem Kosova: „Podrži li Rusija u tom slučaju RS, rusko-američki sukob će se prebaciti s pitanja Kosova na pitanje Bosne, a to bi značilo destabilizaciju svega što je učinjeno u toj državi”.
Konačno, ne i po redu, Kosovo je na Balkanu usidrilo dve svetske sile:
„Rusija će biti sve prisutnija u Srbiji, a Amerika na Kosovu. Sudaranje Amerike i Rusije događaće se na Ibru i to će tako ostati sve dok se jedna od tih dveju sila ne povuče sa Balkana, a to znači – unedogled”.
-------------------------------------------------------
Nemački sindrom
Jović kaže da treba istražiti da li na Kosovu postoji „kosovski nacionalizam”, ili „albanski nacionalizam”.
„Kosovski Albanci za sebe ne kažu da su Kosovari, nego su Albanci, a albanski nacionalizam će (baš kao i srpski, i hrvatski, i svaki drugi) i dalje insistirati na paroli „svi Albanci u jednoj državi”. Stvaranjem kosovske države, stvara se i „nemački sindrom”: jedna je nacija podeljena u dve države. Kao što se Nemačka ujedinila uz slogan – „mi smo jedan narod”, tako će i albanski nacionalizam insistirati na nelogičnosti postojanja dveju država jednog naroda. To, naravno, otvara i pitanje budućnosti Makedonije, kao i pitanje stabilnosti južne Srbije”.
----------------------------------------------------------
Kosovo novi Izrael
„Zbog toga što će Srbiju videti kao stalnu pretnju, Kosovo će zavisiti od podrške koju uživa u SAD, a ta podrška moraće da bude velika, jer će i pretnja održanju nezavisnog Kosova takođe biti velika i – kako su najavili srpski političari – permanentna. Za Sjedinjene Države, Kosovo će biti novi Izrael, čije održanje u najvećoj meri zavisi od američke podrške”, kaže Jović.
------------------------------------------------------------
Sanader: Nije na Hrvatskoj da otežava Srbiji
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je juče da je Srbija u teškoj situaciji i da nije na Hrvatskoj da joj dodatno otežava, i ponovio da će njegova zemlja priznati Kosovo kad za to dođe vreme i kad to učini većina zemalja EU.
Sanader je u Hrvatskom saboru rekao da je priznanje u ovlašćenjima vlade i da je protiv toga da se o tome raspravlja u Saboru, dodajući da je Hrvatska obavezna da sledi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku članica EU. „Mi želimo dobrosusedske odnose sa Srbijom i da rešimo probleme koji su ostali nakon rata. Želimo, pre svega, da rešimo humanitarna pitanja, odnosno da nam kažu gde su sahranjene osobe koje se vode kao nestale”, rekao je hrvatski premijer.
Odgovarajući na pitanje šefa i jedinog poslanika desničarske Hrvatske stranke prava Ante Đapića, „kako će vlada reagovati na uvrede i pretnje iz Srbije i da li u Hrvatskoj postoji konsenzus oko tajminga priznavanja Kosova”, Sanader je odgovorio da je potrebno i korisno da Hrvatska ne reaguje na svaku provokaciju.„Što nas briga za ono što Tomislav Nikolić govori”, dodao je hrvatski premijer, navodeći da je na „službenim stranicama SRS program velike Srbije”.
R. S.
[objavljeno: 21.02.2008.]
