Izvor: Blic, 20.Nov.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stabilan mir u nestabilnoj državi
Banjaluka - I 14. godišnjicu od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma BiH je dočekala pod skutima međunarodne zajednice, politički razjedinjena i nesposobna da se sama uhvati u koštac sa zahtevima koji bi trebalo da joj obezbede mesto u EU.
Mnogi, pre svega u FBiH, smatraju da je glavni krivac za to sam Dejtonski sporazum, koji je „stvorio nefunkcionalnu državu”, dok u RS veruju kako BiH može opstati samo bazirana na tom sporazumu”. S druge strane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pojedini analitičari ističu kako je Dejtonski sporazum stvorio samo dobru osnovu, koju bi domaća politička elita, uz konsenzus trebalo dalje da nadograđuje, kako bi BiH mogla da odgovori zahtevima savremenog društva. Većina je saglasna i da se 14. godišnjica dočekuje u specifičnom trenutku, kada domaći političari, ponovo uz posredovanje međunarodne zajednice, pregovaraju o budućnosti BiH, što mnogi nazivaju „Dejtonom 2”. Međutim, ima i onih koji tvrde kako pregovori započeti u Butmiru nemaju ambiciju da suštinski izmene Dejtonski sporazum.
„Dejtonski sporazum je jedino moguće rešenje za BiH, sve drugo nije realno. Ne mislim da je butmirski paket 'antidejtonski’, zato što je njime predviđen ostanak entiteta i entitetskog glasanja, a to su dve najvažnije stvari, kao i to što nema prenosa novih nadležnosti”, kaže lider PDP Mladen Ivanić.
I u SNSD smatraju da je najveći deo Dejtonskog sporazuma sproveden, ali i da je u mnogim segmentima promenjen, naročito delovanjem visokog predstavnika. Kao primere navode uspostavljanje Suda i Tužilaštva BiH „kao nelegalne institucije koje nisu plod Dejtona”.
„Posle 14 godina BiH još u mnogim oblastima nije uspela sama da nađe rešenja i da je još, kao malo dete, za ruku vode stranci. BiH može opstati onoliko koliko bude po meri sva tri naroda, a strancima je vreme da polako pakuju kofere i prepuste domaćim političarima da odluče kakva će biti BiH”, kaže potpredsedavajuća Doma naroda Parlamenta BiH i delegat SNSD Dušanka Majkić.
S druge stranke, političari iz FBiH upozoravaju da Dejtonski sporazum još nije sproveden u celosti, posebno Aneks sedam, koji se tiče povratka izbeglica, „jer je svaka strana iz sporazuma uzimala šta joj je odgovaralo i tumačila ga na različite načine”.
„U Dejtonu su ostavljene mogućnosti da se neke stvari mogu dvojako tumačiti i zato će neki smatrati da je sporazum menjan, a neki će reći da nije. Ako se pođe od celovitog gledanja na Dejtonski sporazum i Ustav BiH, mislim da butmirski paket ne menja Dejtonski sporazum, ali obezbeđuje pretpostavke da BiH
napreduje ka EU”, kaže poslanik SDA u Parlamentu BiH Halid Genjac.
Lider HDZ 1990 Božo Ljubić smatra da je „sazrelo vreme za 'Dejton 2’, pri čemu bi BiH trebalo da dobije novo ustavno-pravno uređenje koje bi trebalo da reši pitanje funkcionalnosti i ravnopravnosti naroda”. „Zalažem se za radikalnije ustavne promene koje bi podrazumevale da BiH doživi novo teritorijalno-administrativno uređenje i napusti dvoentitetsku strukturu”, kaže Ljubić.
Mirnodopska Pandorina kutija
Dejtonski sporazum je poslužio da se zaustavi rat, ali nije odgovorio zahtevima društva u tranziciji i nije uspeo da se ostvari konsenzus domaćih lidera o mogućim pravcima razvoja. Ostavljene su mogućnosti da se različito tumači, što je onda otvorilo drugu vrstu problema - mirnodopsku Pandorinu kutiju - smatra Enes Osmančević, profesor Filozofskog fakulteta u Tuzli. Pitanje da li Dejtonski sporazum ostaviti kao krutu osnovu za delovanje ili ga u potpunosti ignorisati je, kaže, demagoško pitanje koje služi političarima kao alibi da se održi status kvo, a koje oni koriste za zadržavanje na visokim pozicijama.
Sporazum poštovan i kršen
Dejtonski sporazum je plod mnogo kompromisa i bilo je potrebno ispoštovati svaki njegov deo da bi mogao funkcionisati kao celina. Na samom početku su ispunjene sve obaveze vezane za uspostavljanje dvoentitetske strukture, ali druge bitne obaveze su prekršene, posebno koje se tiču povratka izbeglica - ističu u Kabinetu bošnjačkog člana Predsedništva BiH i lidera SBiH Harisa Silajdžića. Oni smatraju da Dejtonski sporazum nije krivac za sve probleme u kojima se BiH danas nalazi, „već njegova sistematska kršenja od strane RS”. „Konačni cilj je permanentno zadržavanje mehanizama blokade kako bi samo jedan narod mogao odlučivati u ime celog entiteta”, navode u Silajdžićevom kabinetu.
