Izvor: Danas, 02.Dec.2015, 21:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štab i kanap
Amaterizam je poguban u umetnosti, a kakav je u takozvanim državnim poslovima, o tome bi bilo bolje ne misliti, samo kada bi to u Srbiji bilo moguće. Evo, recimo, pročitah juče da je naprasno formiran nekakav združeni štab vojske i milicije koji će brinuti o bezbednosti premijera. Tome se, s jedne strane, nema šta prigovoriti jer su radna mesta knjaza, kralja ili premijera u Srbiji krajnje opasna po život, ali na drugoj strani stoji zakeranje - zašto taj štab nije postojao i ranije? >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Nije valjda da o premijerovoj bezbednosti niko nije brinuo. Ima tu još zakeranja.
Evo, recimo, jednog. Ako je štab već formiran, zašto je to razglašeno na sva zvona? To ne samo da ne doprinosi Vučićevoj bezbednosti, nego je kompromituje. Jer, pazite, da je štab ostao u samozatajnosti, bilo bi mu mnogo lakše da u potaji raskrinka i safata eventualne državne udarnike i antioverlordovske katile. Ovako razglašenom, posao mu je zdravo otežan. Njegovo postojanje će biti uzeto u obzir, a štabovi su na podobije zakona puni rupa.
Osim toga, da sam na Vučićevom mestu - a uzimajući u obzir srpsku istoriju - ja bih više zazirao od štaba nego od udarnika i katila. Da li ovo znači da sam ja veći paranoik od idejnih tvoraca "bezbednosnog" štaba? Ja verovatno jesam paranoik, što ne znači da nisam u pravu. Uzmimo - pu, pu, pu, daleko bilo, ne primenilo se - primer Overlordovog imenjaka, kralja Aleksandra, koga, fakat - kao ni Overlorda - nisu voleli ni čaršija, ni mahale, ni intelektualci, ni tajkuni, mediji još manje, ali kome su glave došli upravo državni oficiri zakleti na večnu odanost.
Overlord, srećom, nije paranoik, pa sa blagonaklonošću gleda na simboličnu repatrijaciju i resahranjivanje posmrtnih ostataka kolovođe državnih ubica, Apisa, a u režiji svog pobočnika, takođe Aleksandra, cara Vulina. No, dobro. Idemo dalje. Zorana Đinđića - primer koji navodi onaj nepodšišani militarni popečitelj - isto tako nisu ubili tajkuni, novinari i mediji, oni su se samo obradovali ubistvu. Zorana Đinđića su, kao i kralja Aleksandra, ubili državni službenici, uz sasluživanje nekih parlamentarnih stranaka, sada privremeno vanparlamentarnih. Ali, što kaže TV serija - vratiće se rode.
Glavna, međutim, opasnost za bezbednost, ne samo premijerovu, nego i svih ostalih građana, nisu ova ili ona ličnost ili grupa, nego ambijent permanentnog vanrednog stanja i masovne histerije. Koje, opet, Vučić, iz njemu znanih razloga, neprestano raspiruje. A u takvoj atmosferi državni zakoni su po pravilu suspendovani. Budući, međutim, da nekih zakona uvek mora biti, u takvim situacijama na snagu stupaju zakoni Braunovog kretanja. A kakvi su to zakoni, o tome se, ako ste zaboravili gradivo, možete obavestiti u udžbenicima fizike.
