Izvor: RTS, 30.Mar.2011, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta zna dete šta je kompjuter?
U savremenom društvu deca odrastaju u virtuelnom svetu, nesvesna realnosti koja ih okružuje. Psiholozi upozoravaju da deca prva iskustva stiču iz video-igrica i ne znaju odgovore na pitanja tipa: Gde rastu jagode? i Ko pravi hleb?
Istraživanje koje je obuhvatilo više od dve hiljade majki i dece u Evropi, Americi, Kanadi i Australiji, pokazalo je da se deca mnogo bolje snalaze u virtuelnom, nego u stvarnom svetu. Više od 60 odsto ispitane dece zna da igra igrice na računaru, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ali tek svako peto dete zna da pliva, a da veže pertle zna svako deseto dete.
Nova igračka brzo postane nezanimljiva, ali je zato računar, na kojem se često zabavljaju i roditelji, poseban izazov. Pritisak mališana da što pre upoznaju virtuelni svet je svakodnevni.
Mališani ne poznaju dovoljno svoje okruženje i za mnoge lanac nastanka namirnica počinje ne u prirodi, već u prodavnici. Na pitanje ko pravi hleb, jedno dete je, na primer, odgovorilo da hleb pravi tata, jer ga on kupuje.
Stručnjaci upozoravaju da je pobedila kompjuterska tastatura. Psiholog Vesna Janjević-Popović kaže da je imala iskustvo sa budućim prvacima koji su crtali jagode na drvetu.
Slobodanka Gašić-Pavišić iz Instituta za pedagoška istraživanja navodi da se dešavalo da dečak od 3-4 godine, na izletu sa roditeljima, kada dođe do šume, kaže da je "iza cilja", jer se njegov prvi pojam sume formirao na osnovu video-igrice, u kojoj se cilj nalazi ispred šume.
Posledice takvog stanja stvari veoma su ozbiljne, iako na prvi pogled izjave dece deluju duhovito. Izolovanost od okruženja čini mališane pasivnima i nezainteresovanim za realnost, a dodatnu štetu napravi i pogrešan odnos roditelja.
"U tradicionalnoj seoskoj sredini dete je bilo uključeno u život odraslih - da napoji piliće, da donese hranu životinjama, a današnja deca kao da žive u hotelu. Ona ne učestvuju u pripremanju hrane, ne kupuju sebi doručak. Većina roditelja će te aktivnosti uraditi sama, jer će ih uraditi brže i za kraće vreme", kaže Vesna Janjević-Popović.
Kada takvi mali gotovani porastu, problemi su samo veći. Neprilagodljivost pred konkretnim zadacima, koju prati nespretnost, skupo se plaća, a beg u virtuelno tada ne pomaže.
