Izvor: RTS, 29.Mar.2016, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta utiče na glasačevu odluku?
Kad se ubaci glasački listić u kutiju, nazad nema. A to je samo jedna od 10.000 odluka koja se donese u izbronom danu, kao i svakog drugog u godini. I gotovo uvek ljudi veruju da su izabrali racionalno. Nauka demantuje.
Jedna od novih teorija sugeriše da su ljudi često iracionalni na mestima gde misle da bi možda mogli da donesu neke drugačije odluke, neminovno na te odluke utiču mnogi drugi faktori, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne samo naša odluka.
Fizika glasačke kutije kaže - jedino ako se politička odluka donosi samostalno i nezavisno od bilo kakvog spoljašnjeg uticaja, kod glasača je presudna lična naklonost prema političkoj opciji. Psihologija je saglasna - stavove oblikuju drugi. Teorija politike tvrdi - nužne su pouzdane informacije.
Grupe često umeju da donesu lošije odluke ili neka manja grupa nego pojedinci kada imaju netačne informacije.
Čovek je iracionalan. I to je za naučnike predvidljivo. Dokazuju na primeru takozvane zatvorenikove zablude.
"Imate dva zatvorenika koji su članovi kriminalne grupe i njima je ponuđeno da priznaju, da odaju i oni mogu da naprave kombinacije da ćute obojica i oslobode se, ali jedan ne zna šta će onaj drugi da uradi, ako pogreši i ćuti a ovaj drugi odogovori, on dobije 40 godina", kaže Slobodan Bubnjebić iz Časopisa za promociju nauke Elementi.
I u političkom odlučivanju, zablude nisu retke, ali jedno se zna - koliko bi svaka Vlada trebalo da ima članova. U Srbiji idealno - 20. Naučno potvrđeno.
