Izvor: BKTV News, 24.Okt.2012, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta uraditi stotog dana?
Za deset dana je onaj famnozni „STOTI DAN“. Dan kada prestaje „medeni mesec“ izmedju opozicije i nove Vlade. Ali, i izmedju Vlade i naroda. Iskreno govoreći, nigde se i nikada ništa spektakularno nije dogodilo na taj dan.
Bilo bi, zato, atraktivnije i korisnije toga dana izići pred narod sa spiskom onog što je odista moguće izvršiti u sledećih sto dana. I na tome graditi ocenu i Vlade i pojedinih ministarstava.
Recimo, umesto natezanja oko prekompozicije lokalnih vlasti, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << što nije ništa novo i neobično, ali svakako nekorisno da se u sto dana u nekim gradovima opštinska vlast i po tri puta vrti u krug, obećati da će se u sto narednih dana promeniti zakon o lokalnim izborima. I omogućiti narodu da neposredno na lokalu biraju i gradonačelnika i odbornike. Tada nijedna stranka ne bi imala potrebe naknadno da se hvata za glavu kome je ukazala poverenje u nekom od mesta u Srbiji. Jednostavno, onaj ko izgub, morao bi da se pomerio i nekom drugom pružio šansu da na sledećim izborima dokaže koliko narod ima poverenje u njega. A lokalna vlast ili pojedini odbornici, pa i gradonačelnik, menjali bi se na osnovu propisanih uslova o opzivu. Drugim rečima, svako bi morao neprekidno da se bori za svoje mesto a ne da živi u senci autoriteta lidera svoje stranke ili uspeha Vlade, a njegovo bespuće i dalje ostaje bespuće! Srbija se ne menja u Beogradu ili Novom Sadu, već u svakom selu. Nema mesta u kome nije moguće pokrenuti život. Najčešće to zavisi od visprenosti ljudi koji tamo žive. I koji se ne otudjuju od naroda.
A to znači da bismo imali više Indjija, a manje Trgovišta!
Ovako, tužno je da se na pijaci traži sjenički sir, a da su sjeinčka polja opustela – bez krava i ovaca. Da nema pirotskog kačkavalja, a postoji škola koja pokušava da sačuva zanat koji nam je još prvih godina prošlog veka donosio pare sa Menhetna.
Pitanje je , dakle – šta sada, na stotom danu izneti u skupštini i sa čime zabavljati narod. Skupštinska većina je dovoljno ubedljiva da će Vlada dobiti ptrelaznu ocenu bez muke i iznenadjenja?
Ideja je krajnje pargmatična i jednostavna:
Sam premijer je na RTS-u rekao da mu je nejasno da se na dozvole, bez kojih je nemoguće početi već ugovorene investicije – pre dvesta sedamdeset dana. I podsetio da Ikea čeka već godinama na dozvole da izgradi četiri robne kuće…
Te iste večeri u dnveniku je rečno da u ovoj godini nije bilo više od 600 miliona novih stranih investicija. Zastrašujući rezultat naših izbornih posledica.
Predsednik oligarha iz Šekspoirove kaže da bi uz drugačiji rad administracije, najmanje tri milijardi evra ušlo u zemlju, jer toliko stranih investitora vode neravnopravnu bitku sa našom monstruoznom birokratijom.
Zar ruski zajam od milijardu dolara ne stoji već godinama. Ili nemamo planove ili ne znamo na šta bismo ga utrošili. Ili nešto drugo umrtvljuje ta sredstva.
Dakle, ideja je da Vlada, umesto da priča šta je nasledila od prošle i zašto nije uradila više od onog što je učinila, jednostavno u svakom resoru natera svoje ministre da precizno i sa argumentima kojima će se verovati, iznesu šta će u sledećih sto dana da promene u dosadašnjem ponašanju i koji će efekti biti iz tih mera.
Nema tog što se u administraciji, propisima i zakonima ne može da se reši u sto dana, uključujući i skupštinsku proceduru.
Mirko Stamenković
Tweet
