Izvor: Blic, 16.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta treba da zna budući prvak
Dete za nekoliko dana treba da vam pođe u prvi razred, a vi još niste sigurni da li je sasvim spremno.
O stvarima koje bi trebalo da zna pre početka škole i eventualnim problemima koje možda ima, a vi niste primetili, sa čitanjem i pisanjem za „Blic" govori Nataša Čabarkapa, logoped Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu.
Rečnik
Posle pete godine dolazi do konačne stabilizacije naučenih elemenata govora i jezika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U periodu od pete do sedme godine dete bogati svoj rečnik, razume i koristi reči apstraktnog značenja, ima bogatije sadržaje prepričavanja, rezonuje, donosi zaključke i uočava uzročno-posledične veze. Spontano ulazi u razgovor sa drugima.
Zna kojim slovom počinje neka reč (oko, uvo, nos), pravilno drži olovku i opredeljeno je kojom rukom piše, zna da napiše neka slova, vrši analizu i sintezu reči od četiri-pet glasova („Koja slova čuješ kad kažem '’seka’’?", „Šta sam rekla kad kažem ova slova: s-a-t?").
Raspon aktivnog rečnika iznosi 2.000-3.000 reči, opseg rečenice prosečno iznosi pet-šest reči, koristi i složene rečenice, najviše nezavisne, može koristiti i do 15 sinonima za „ići", može da kazuje kraće pesmice.
Pored ovih govorno-jezičkih elemenata, dete u uzrastu od šest do sedam godina zna brojeve i može da broji do 20 i više, zna da kaže šta bi uradilo kad bi padala kiša, kad padne mrak, kad je gladno, razlikuje svoju desnu stranu od leve strane, sedmogodišnje dete može koristiti do 23 sinonima za „ići" (od 150 mogućih),
Raspon aktivnog rečnika šestogodišnjeg deteta iznosi 2.500-3.000, a sedmogodišnjeg 3.000-4.000 reči, prosečan opseg rečenice iznosi sedam-osam reči i koristi sve vrste rečenica po obliku i značenju. Glasovna analiza i sinteza se razvijaju na ovom uzrastu. Dete na ovom uzrastu uči čitanje i pisanje i upotrebljava olovku u spontanom pisanju.
Čitanje i pisanje
Uspešan razvoj sposobnosti čitanja i pisanja umnogome zavisi od specifičnog razvoja perceptivnih (vizuelnih i auditivnih), govorno-jezičkih (posebno fonoloških) sposobnosti i sposobnosti pisanja deteta koje se razvijaju od perioda kada je beba u stomaku, pa sve do devete ili desete godine života. Tek tada ove sposobnosti postaju mehaničke. Ukoliko se ne ostvari potpuni sklad navedenih sposobnosti, dolazi do poremećaja čitanja (disleksija), pisanja (disgrafija i disortografija) i računanja (diskalkulija). Ukoliko vaše dete ima problem sa: podelom reči na glasove (koji je prvi, drugi i treći glas u nekoj određenoj reči), spajanjem izolovano datih glasova u reč („Šta znači kada kažemo: v-o-z?"), komparacijom reči koje se rimuju („Da li se rimuju reči: 'kos’ i 'bos’?", „Da li se rimuju reči 'kos’ i 'pet’?"), pronalaženjem reči koja se imenuje sa predloženom („Pronađi reč koja se rimuje sa reči 'bos’?"), prepoznavanjem i imenovanjem velikih i malih slova azbuke, pisanjem teksta u označenim linijama i kockicama, možete posumnjati da ima neki od simptoma disleksije i disgrafije.
Učenje kroz igru
Za decu ovog uzrasta karakteristične su takozvane recepcijske igre: posmatranje slika, posmatranje drugih osoba koje crtaju-oblikuju ili slažu predmete, slušanje priča, pesama, gledanje filmova i pozorišnih predstava, i takozvane stvaralačke igre: crtanje, obrada plastelina, peska ili nekog drugog materijala, pričanje, pevanje, sastavljanje slika iz delova. Dete ovog uzrasta opisuje predmet i dovodi ga u vezu sa određenom kategorijom predmeta: lutka je igračka, viljuška je pribor za jelo, a pažnja deteta može da traje 20-25 minuta. Uz pomoć ovih svakodnevnih igara i dosta pažnje, možete dete da naučite mnogo čemu.
Šta još zna
Govorna stimulacija dece u uzrastu od šest godina veoma je važna. Dete ovog uzrasta treba pravilno da artikuliše sve glasove u sva tri položaja u reči, može da kaže koliko će godina imati sledećeg rođendana, zna koji je dan u nedelji, može da ponovi petocifreni broj, razlikuje pojmove „jutro", „podne", „veče" i zna da kaže šta se tada radi.
