Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jul.2010, 18:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta (sve) građani misle o vladi
BEOGRAD -
Direktor agencije "Ipsos Stratedžik marketing" Srđan Bogosavljević ocenio je da je tradicionalno loš odnos građana Srbije prema vladama u poslednjih sedam godina, uključujući aktuelnu vladu premijera Mirka Cvetkovića, posledica i mentaliteta i nezadovoljstva građana sporošću tranzicionih procesa.
"Popularnost vlade u Srbiji je u kontinuitetu na dosta niskom nivou", rekao je Bogosavljević Tanjug povodom dvogodišnjice rada Cvetkovićeve vlade.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
U poređenju sa - očekivanjima
Tumačeći šta utiče na stav građana prema vladi, on je ukazao da građani njene rezultate porede sa sopstvenim očekivanjima, a ne sa njenim stvarnim mogućnostima.
"Mi se, na primer, više ne sećamo da smo devedestih imali inflaciju od četiri odsto na sat. Mi se sada poredimo sa onim što smo očekivali i zato se generiše nezadovoljstvo. Mi smo nezadovoljni zato što nismo dobili ono što smo očekivali i što smo mislili da smo zaslužili promenama 2000. godine", izjavio je Bogosavljević .
Pesimizam kao odluka
Bogosavljević je objasnio da se iz redovnih istraživanja javnog mnjenja, koje agencija "Stratedžik marketing" sprovodi godinama, može zaključiti da je pesimizam mentalitetska odlika Srba, što dodatno potvrđuje činjenica da se najlošiji odnos prema stubovima demokratije: sudstvu, parlamentu i vladi, pored Srbije beleži i u Republici Srpskoj.
"Popularnost vlade u Srbiji zavisi od događaja. Kad god kod građana postoji optimizam popularnost raste, a kad god postoji neki loš događaj, bez obzira da li on ima neposredne veze sa vladom, njena popularnost pada. Povećana popularnost vlade kratko opstaje i vrlo brzo se vraća na nivo od oko deset odsto, što je vrlo nisko kada se uporedimo sa drugim državama u okruženju", rekao je Bogosavljević.
Najavljivani uspeh
Optimizam i nada su, kaže Bogosavljević, ključna osećanja koja utiču na popularnost vlade, što, između ostalog, dokazuje rast njene popularnosti u vreme takmičenja za pesmu Evrovizije u Beogradu.
Ta manifestacija naime nije imala nikakve suštinske veze sa vladom, ali je kod građana stvorila osećaj da je Evropa na opipljiv način došla u našu zemlju.
"Ne verujem da ljudi u vladi ne znaju da su uspesi nešto što je dobro. Najavljeni uspesi su obično jako dobri, ali loše je kada se događaji dugo najavljuju a onda se ne ostvaruju ili odlažu. Pad stečene popularnosti posle vizne liberalizacije sa EU bio je brz, dok je pad posle ugovora sa Fiatom bio sporiji, jer se taj događaj nije mnogo najavljivao. Dakle dobar plan i dobra realizacija tog plana garantuju uspeh", objasnio je Bogosavljević.
Sklonost ka totalitarnom
Prema njegovim rečima, neke druge državne institucije, poput policije, vojske i predsednika, a uz njih i Srpska pravoslavna crkva, u kontinuitetu imaju znatno veću popularnost od vlade ili parlamenta.
"To može biti posledica nacionalne sklonosti ka totalitarnom. Mi ne možemo da kažemo da nam takav oblik vladavine nije mio", kazao je Bogosavljević.
On je konstatovao da je niska popularnost vlade posledica još jednog fenomena karakterističnog za Srbiju - a to su vladajuće koalicije u kojima učestvuje veliki broj stranaka.
Građani, kako je objasnio, često, ukoliko imaju animozitet prema jednom članu koalicije, a u anketama to prenesu na celu vladu, što dokazuje činjenica da je zbir rejtinga stranaka koje čine vladu višestruko veći od popularnosti same vlade.
Što je zabrinjavajuće u Americi – u Srbiji nije
Vlada Srbije, međutim, prema njegovim rečima, i pored ne baš dobrih pokazatelja u istraživanjima javnog mnjenja ne treba da se brine za svoj opstanak, jer građani u principu danas krivce za događaje koji u njima izazivaju nezadovoljstvo ne vide u jednom entitetu, niti vide jednog izbavitelja koji bi mogao predstavljati alternativu.
Bogosavljević je podsetio da je Slobodan Milošević svojevremeno bio žrtva činjenice da su građani u njemu videli krivca za sva njihova nezadovoljstva, i da su imali ujedinjenu opoziciju koja se nametnula kao mogući ostvaritelj njihovih očekivanja.
"U proteklih sedam godina ne postoji zajednički imenitelj za nezadovoljstva građana. Mi smo jako nezadovoljni nezaposlenošću, malim platama i penzijama, ali svako ima svoj odgovor o tome ko je kriv i nemamo opšteprihvaćeni zajednički imenitelj nezadovoljstva koji bi mogao da generiše ulične promene ili nešto slično", rekao je Bogosavljević.
"Kada američki analitičari gledaju naše brojke kažu da vlada mora mnogo da se brine jer je broj nezadovoljnih prešao 50 odsto, ali to je jednostavna jednačina u zemlji u kojoj imate dve ili tri stranke, i ako ste nezadovoljni jednom strankom sutra glasate za neku drugu. U našoj situaciji u kojoj je opozicija jako heterogena nezadovoljni ne mogu da formiraju većinu za jednog protivnika vlade", objasnio je Bogosavljević.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
