Izvor: RTS, 26.Sep.2019, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta su nam doneli tržni centri
Poslednjih godina otvoreno je na desetine tržnih centara, parkova i šoping molova, ne samo u Beogradu već širom Srbije. Istraživali smo kakvu korist od toga imaju građani i lokalna zajednica.
Svaki grad veći od 50 hiljada stanovnika potencijalno je interesantan za otvaranje šoping parka. Investitori detaljno istraže tržište, u paru znaju koliki promet mogu da očekuju i vode računa ko će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zakupci. U početku bili su zastupljeniji zatvoreni tržni centri, ali je sada trend da se gradi na otvorenom, na obodu grada, kraj značajnih saobraćajnica i da se različitim sadržajima privlače kupci.
Šoping parkovi na otvorenom ili Retail centri poput onog u Jagodini u startu su jeftiniji za izgradnju, kasnije i za održavanje, te je i cena zakupa niža. Osim klasične usluge kupovine, nude i dodatne sadržaje poput igrališta za decu ili restorana i možda je to jedan od razloga za njihov uspeh, jer uglavnom veoma dobro posluju širom Srbije."
Šoping park u Jagodini za 5 godina postojanja imao je 13 miliona poseta i blizu 10 milijardi dinara prometa. Povećao je konkurenciju u gradu i izbor robe. Slično je i u drugim gradovima poput Niša.
I mada bi mnogi radije da vide proizvodni pogon u svom okruženju, ekonomisti su saglasni da i tržni centri podstiču razvoj lokalne zajednice.
„Vi jedan dinar koji potrošite u trgovini on neće izazvati samo korist za maloprodavca, nego će taj maloprodavac ako se poveća promet angažovati novog zaposlenog. Taj dodatni zaposleni taj isti novac troši u ovoj sredini i zato se kaže da dolazi do tog recikliranja novca. Takođe podstiče se i lokalna inicijativa", kaže Dalibor Bubnjević, ekonomski analitičar iz Zrenjanina.
I u mnogim evropskim zemljama trendovi su slični ili isti kao u Srbiji. Raste broj otvorenih, takozvanih ritejl parkova po obodima gradova. Centar ostaje za ekskluzivnu robu, banke i restorane. Hleb i mleko ne kupuju se u glavnoj ulici.
