Izvor: B92, 23.Jan.2020, 09:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič

BBC Njuz istražuje šta znamo i šta ne znamo o promeni vremenskih uslova na Zemlji.

Naučnici kažu da globalno zagrevanje može da izazove katastrofalne posledice po planetu.

Ljudske aktivnosti povećale su emisiju ugljen dioksida, što je povećalo temperaturu. Među mogućim posledicama su ekstremni vremenski uslovi i topljene polarnog leda.

Šta, dakle, znamo o zemaljskoj klimi koja se menja?

Zemljina prosečna temperatura je oko 15 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stepeni Celzijusa, ali je u prošlosti znala da bude mnogo viša i mnogo niža.

Klima ima prirodne fluktuacije, ali naučnici kažu da temperatura sada raste brže nego u većini ranijih slučajeva.

Gas efekta staklene bašte sa najvećim uticajem na zagrevanje je vodena para. Ali ona se u atmosferi zadržava svega nekoliko dana.

Ugljen dioksid (CO2), međutim, zadržava se mnogo duže. Trebalo bi stotine godina za povratak na pred-industrijske nivoe, a prirodni rezervoari kao što su okeani mogu da upiju samo određenu količinu.

Većina emisija ugljen dioksida koje proizvodi čovek potiče od sagorevanja fosilnih goriva. Kad se seku šume koje apsorbuju ugljenik i ostavljaju da istrunu ili se spaljuju, taj pohranjeni ugljenik se oslobađa i doprinosi globalnom zagrevanju.

Otkako je industrijska revolucija započela oko 1750. godine, nivoi ugljen-dioksida porasli su za više od 30 odsto. Koncentracija CO2 u atmosferi veća je nego bilo kada u poslednjih 800.000 godina.

Drugi gasovi efekta staklene bašte kao što su metan i azotsuboksid takođe se oslobađaju preko ljudskih aktivnosti, ali njih ima mnogo manje nego ugljen-dioksida.

Svet je oko jedan stepen Celzijusa topliji nego što je bio pre široko rasprostranjene industrijalizacije, tvrdi Svetska meteorološka organizacija.

Dvadeset najtoplijih zabeleženih godina u istoriji desilo se u poslednje 22 godine, a 2015-18 čine najtoplije četiri.

Širom planete, prosečan nivo mora povećao se za 3,6 milimetara godišnje između 2005. i 2015. godine.

Većina ovih promena dešava se zato što, kako se zagreva, voda povećava zapreminu.

Međutim, smatra se da led koji se otapa nije glavni razlog rasta nivoa mora. Povlači se većina glečera u svetskim oblastima s umerenom klimom.

A satelitski snimci pokazuju dramatično opadanje arktičkog morskog leda posle 1979. godine. Grenlandski ledeni omotač poslednjih godina doživeo je rekordno otapanje.

Satelitski podaci pokazuje da Zapadni antarktički ledeni omotač takođe gubi masu. Nedavna studija ukazuje na to da je istočni Antarktik takođe verovatno počeo da gubi masu.

Posledice klime koja se menja mogu da se vide i po vegetaciji i kopnenim životinjama. Među njima su ranija vremena cvetanja i sazrevanja plodova kod biljaka i promene teritorija kod životinja.

Promena u globalnoj površinskoj temperaturi između 1850. godine i kraja 21. veka najverovatnije će nadmašiti 1,5 stepeni Celzijusa, sugeriše većina simulacija.

Svetska meteorološka organizacija kaže da ako se trenutni trend zagrevanja nastavi, temperature bi do kraja ovog veka mogle da porastu za 3-5 stepeni Celzijusa.

Porast temperature od 2 stepena Celzijusa odavno se smatra uvodom u opasno zagrevanje. U skorije vreme, naučnici i kreatori politike tvrde da je ograničavanje porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa bezbednije.

Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) iz 2018. godine sugerisao je da bi postizanje cilja od 1,5 stepeni zahtevalo "brze, dalekosežne i neprikosnovene promene u svim segmentima društva."

Ujedinjene nacije vode političku inicijativu za stabilizovanje emisija gasova efekta staklene bašte. Kina emituje više CO2 nego bilo koja druga zemlje. Slede je SAD i zemlje članice EU, mada su emisije po glavi stanovnika mnogo veće tamo.

Ali čak i ako sada dramatično smanjimo emisiju gasova efekata staklene bašte, naučnici kažu da će se ti efekti nastaviti. Velikim vodenim i ledenim masama su potrebne stotine godina da reaguju na promene temperature. A potrebne su decenije da se ugljen dioksid izbaci iz atmosfere.

Velika je neizvesnost povodom toga koliki će uticaj na nas izvršiti klima koja se menja.

Mogla bi da izazove nestašicu pijaće vode, dramatično da izmeni našu sposobnost za proizvodnju hrane i poveća broj smrti od poplava, oluja i toplotnih talasa. To je zato što se očekuje da će klimatske promene povećati učestalost ekstremnih vremenskih događaja - iako je povezivanje svakog pojedinačnog takvog događaja sa globalnim zagrevanjem komplikovano.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...