Izvor: RTS, 16.Okt.2009, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta stoji iza prepisanog leka?
Pacijenti treba da provere neophodnost uzimanja prepisanih lekova koji nisu na pozitivnoj listi, upozorava direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Lekari često nisu svesni da sa njima manipulišu farmaceutske kuće.
Javna je tajna da farmaceutske kuće vrše veliki pritisak na zdravstvene ustanove i na razne načine pokušavaju da utiču na lekare, da plaćaju istraživanja, ili prezentacije novih lekova na kojima se govori samo o njihovim dobrim stranama, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne i o štetnosti.
Da li ste se nekada zapitali da li vam lekar prepisuje lek koji je u tom trenutku najbolji za vas, ili iza njegove preporuke stoji nešto drugo, ili neko drugi. Ili, ko plaća lekare kada putuju širom sveta kako bi posetili kongrese, i stekli nova znanja. Odgovor bi mogao da bude - farmaceutska industrija.
Prošle nedelje iz Slovenije je u Srbiju stigla vest da su tri lekara Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu dobila pare jedne farmaceutske kuće, da bi jedan lek stavili u takozvani klinički protokol. Ta vest bila je i povod za tekst direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji je objavljen u novom broju lista "Vreme".
Pod nazivom Plaćanje bolesti, Svetlana Vukajlović opisala je načine na koji farmaceutska industrija postaje vlasnik medicinskog obrazovanja.
Vukajlović je za RTS rekla da često ni lekari, koji su manipulisani od strane farmaceutskih kuća, nisu svesni takve vrste manipulacije, dodajući da se na neki način edukacija mora učiniti nezavisnom i da lekarska komora mora imati uticaja na to.
U Sloveniji nije moguće odlaziti na kongrese ako to ne odobri komora, kaže Vukajlović i dodaje da je jako bitno da lekar kada se radi o promotivnom skupu to zaista i kaže "ja sam za ovo plaćen, ovo je promocija leka".
"Stvari moraju biti jasne i transparente i mora se poštovati zakon o reklamiranji lekova", naglasila je Vukajlović.
Posete farmaceutskih predstavnika svakodnevna su pojava u ordinacijama naših lekara, kao i onih širom sveta.
Zabranjen promotivni materijal u ordinacijama
Povodom informacija o mogućnostima da farmaceutske kuće utiču na razne načine na lekare da prepisuju određene lekove, Vukajlović je rekla da pacijenti "možda treba da provere da li je neohodno uzeti preporučeni lek", ukoliko taj medikament nije na pozitivnoj listi.
U borbi protiv ovog problema, pojedine države su zakonski zabranile svaki kontakt lekara i faramceutske industrije, druge su strogo propisale na koliko kongresa lekari mogu da idu, dok u ordinacijama ništa od promotivnog materijala ne sme da se nađe.
"Farmaceutska industrija spada u industriju koja drma svetom, pored naftne industrije i industrije oružjem. Moram da naglasim da je zahvaljujući farmaceutskoj industriji ljudski život produžen, znači to ne možemo da zaboravimo", rekla je Milena Jauković, lekar specijalista.
Švedska je jedna od retkih zemalja koja je zabranila svaki kontakt između farmaceutske industrije i doktora koji propisuju lekove, a u Srbiji je ugovorom između zdravstvenih ustanova i RZZO regulisano da se ovakva edukacija ne sme obavljati u radno vreme.
