Izvor: Politika, 10.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta smeta Americi
Prava Srba dobijala su u prošlosti neopravdano mali značaj u Americi, što je bio jedan od važnih razloga za nesporazume između Beograda i Vašingtona. Isti taj razlog predstavlja i danas smetnju normalizaciji odnosa ne samo između SAD i Srba već i šire na Balkanu.
Primer iz prošlosti: prilikom susreta tadašnjeg jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Budimira Lončara i američkog ambasadora u Beogradu Vorena Cimermana 1989. godine, Lončar je rekao ambasadoru: "Rezulucije američkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kongresa protiv srpskih poteza na Kosovu jednostrane su i kontraproduktivne. One neće izmeniti politiku Srbije, jer ne prihvataju da Srbi koji žive na Kosovu takođe imaju prava" (str. 9, ambasadorove knjige "Poreklo jedne katastrofe", Beograd 2003). To što tada Slobodan Milošević nije mario kakva će biti američka reakcija u vezi s Kosovom, a Borisav Jović isticao da ostaje da se sačeka i "vidi da li će sudbina Srba zavisiti od njih samih ili od spoljnog faktora", nikako ne opravdava američko nepriznavanje "da Srbi koji (danas) žive na Kosovu takođe imaju prava". Prema Cimermanu, kongresmeni su tada bili spremni da daju podršku bilo kojoj etničkoj grupi ili narodu samo ako bi to dovelo do uklanjanja komunizma u Srbiji. To je tada bio glavni razlog za neprihvatanje prava Srba na Kosovu, a docnije i u Hrvatskoj i u BiH. Već početkom 1990. Srbi u Beogradu su znali da američkoj vladi nije prioritet opstajanje i jedinstvo Jugoslavije već promena političkog sistema u njoj. Borisav Jović je u februaru 1990. zabeležio "da se to (američka politika prema SFRJ) shvata kao da je cilj Amerike promena vlasti u Beogradu" (str. 104, Poslednji dani SFRJ, Beograd 1996) . Njegovo zapažanje nije, međutim, uticalo na prilagođavanje srpske politike izrazito dinamičnim promenama u svetu.
Srbima se i danas ne priznaju prava, a što se vidi i iz nedavnog osvrta američkog državnog podsekretara Nikolasa Bernsa, na sastanku vašingtonskog Atlantskog saveta, koji otvoreno kaže "da se Srbima ne sme dozvoliti da ponovo postanu politička snaga na Balkanu". Ima puno razloga da se postavi sledeće pitanje: Koji je današnji razlog da Amerika ignoriše prava Srba na Kosovu, u BiH, u Hrvatskoj i na kraju krajeva u Srbiji? Ako se ima u vidu da su prošle tolike godine od silaska komunista s vlasti i da je Srbija komunizam zamenila kapitalizmom, teško je pretpostaviti šta je sada u pitanju i zbog čega Amerika nije prestala da ignoriše prava Srba. Šira javnost tu nema pravog odgovora, mada bi to mogao da bude i ovaj: iz čisto subjektivnih razloga američkih aktera na vlasti. Subjektivni razlog bi možda moglo da bude njihovo nepristajanje da se suoče s nepravdama koje su učinili drugima, pa i Srbima, i da na taj način izbegavaju pitanje sopstvene krivice za stradanja u "uklonjenoj" Jugoslaviji.
Da bi i Srbi mogli da podvuku crtu pod pređašnje događaje i da bi i oni mogli da se nadaju da neće i dalje biti neravnopravno tretirani, i da neće i dalje ostajati sami sa sobom, veliki suštinski i sistemski problem koji predstavlja Amerika svojom politikom prema Srbima, morao bi da bude otklonjen i to od same Amerike. Amerika bi morala da najzad vidi da je sada politička klima u Srbiji izmenjena i izgrađena na potpuno drugačijoj osnovi od one koja je postojala za vreme Slobodana Miloševića, kada je bio zauzet oštar američki kurs prema svim Srbima.
Izmene kod Srba i njihovo prihvatanje "vrednosti" se ne mogu postići samo podsticajem i unapređenjem privrede, već pre svega, pozitivnom, izmenjenom i unapređenom, podsticajnom, izbalansiranom američkom politikom. Vašington bi morao da uvaži i činjenicu da neravnopravno tretiranje Srba od strane Amerike može da znači i neminovan nastavak političke nestabilnosti na Balkanu.
publicista, autor tri knjige o kraju Jugoslavije (1989, 1990. 1991)
[objavljeno: ]
