Izvor: B92, 27.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se očekuje od misije SB
Dobro veče. Dok 15 ambasadora zemalja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u furioznom paket aranžmanu obilazi Srbiju, šef misije OEBS-a za Kosovo ocenjuje kako su se u pokrajini od ’99. do danas ljudska prava suštinski veoma popravila. Kosovo je bilo tema i na sastanku NATO-a u Oslu, odakle se Albancima poručuje da nipošto ne pribegavaju proglašenju nezavisnosti, a Rusima da budu kooperativni ne bi li se usvojio Ahtisarijev plan. S nama je večeras gospodin Dušan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Proroković, član Saveta Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, narodni poslanik DSS-a. Dobro veče i dobrodošli.
Proroković: Dobro veče. Hvala, bolje vas našao.
B92: Vi ste pratili sve ove događaje vezane za Kosovo unazad, kako ste mi malopre rekli, osam godina, a i ovaj boravak misije Saveta bezbednosti. Da li verujete da će u ova tri dana misija Saveta bezbednosti steći realnu sliku o tome šta se događa, i da će to uopšte uticati na buduće razgovore u Savetu bezbednosti i budući status Kosova?
Proroković: Savet bezbednosti ima pet stalnih i deset nestalnih članica. Ovih pet stalnih je jako dobro upoznato šta se dešava i u Srbiji i na Kosovu, njima ovakva vrsta misije mislim da nije potrebna. Takođe, i među nestalnim imamo recimo države poput Italije, koja je članica Kontakt grupe, koja sigurno jako dobro zna šta se dešava i šta jeste kosovska stvarnost, ali među tim nestalnim državama članicama imamo i diplomate iz onih država koje nisu imale priliku sada da dođu, da se neposredno uvere i da izvedu nekakav sam zaključak.
B92: Ali, zbog čega su oni bitni? Na koji način oni mogu da utiču u budućem glasanju?
Proroković: U Savetu bezbednosti svaki glas vredi isto. Naravno, postoji pet država članica koje imaju pravo veta.
B92: Da, ali oni su nestalni, zato Vas pitam.
Proroković: Ali, evo, kada je glasano o tome da li će Fatmir Sejdiu, kao privremeni predsednik Kosova i Metohije da učestvuje na sednici Saveta bezbednosti, odnosno da ima svoje izlaganje, glasalo je svih 15, pa je izglasano da ne prisustvuje.
B92: Dobro, ali to bi bilo kršenje procedure.
Proroković: Ne, on nije predsednik. Prvo, nije predsednik nego je privremeni predsednik zato što su na Kosovu sve institucije privremenog karaktera. Drugo, nije predsednik zemlje nego entiteta pod kontrolom UN-a, odnosno tumačeći Rezoluciju 1244, Autonomne pokrajine u sastavu Srbije.
B92: Kako god ga Vi zvali, s njim su danas takođe razgovarali ambasadori članica Saveta bezbednosti. Šta zaista očekujete od ove misije? Koji realni domet ona može da napravi nakon ove jurnjave, zaista jurnjave po Srbiji i po Kosovu u ovih nekoliko dana, tri dana tačno?
Proroković: Očekujem da iz ovog reda država koje se do danas nisu nešto prilježnije bavile Kosovom i Metohijom, pre svega iz reda država iz Azije i Afrike, da se diplomati i političari iz tih država nešto malo ozbiljnije zainteresuju u narednom periodu s Kosovom i Metohijom, kao i što očekujem da se neka pitanja pokrenu u Savetu bezbednosti UN-a. Mi smo do sada imali priliku da slušamo u Njujorku kako je sve ružičasto, kako Kosovo podseća na Diznilend, evo ovo je prilika svima da se uvere da to baš i nije tako. Mi smo imali još jednu misiju utvrđivanja činjeničnog stanja, koju je predvodio praktično Kai Eide prošle godine, koji je takođe pronašao da su institucije Kosova i Metohije daleko od ispunjenja standarda, ali posle toga ništa nije preduzeto da bi se standardi ispunili. Evo, ovo je možda prilika da se nešto preduzme kako bi standardi bili ispunjeni, a onda kada se standardi ispune da ponovo otvorimo priču o statusu.
B92: Mislite li da je to uopšte moguće, da se sada vraća cela priča na standarde, pa onda ponovo iz početka o statusu?
Proroković: Ne, ja ne mislim da je Ahtisarijevo imenovanje i početak procesa koji je vodio Ahtisari početak procesa utvrđivanja budućeg statusa Kosova i Metohije, to je jedna dinamična kategorija. Praktično osam godina se nešto dešava na Kosovu i Metohiji, od Rezolucije 1244, pa mnogo bilateralnih dokumenata koje smo mi potpisali sa Kušnerom, Hakerupom, bivšim šefovima UNMIK-a, nešto se u tom pogledu odvija. Takođe, imamo i neke procese koji se odvijaju u Kontakt grupi, u Savetu bezbednosti UN-a, u EU, različitim parlamentarnim skupštinama Saveta Evrope, OEBS-a, NATO-a itd, tako da se nastavak pregovora može desiti bez obzira na to što je ovaj proces koji je vodio Ahtisari završen, nećemo mi počinjati ništa iz početka.
B92: A koliko Vas ohrabruje i šta Vam uopšte znači vest koja stiže iz Osla, da su i SAD i neke druge zemlje, to je Rojters objavio pozivajući se na neimenovane diplomate, da su odlučili, da razmišljaju o tome da koriguju Ahtisarijev predlog upravo u domenu ljudskih prava i manjinskih prava Srba na Kosovu?
Proroković: Pokazuje jednu pukotinu u tom monolitu koji smo mogli da čujemo do sada. Već, slagaću vas, tri ili četiri nedelje mi čujemo da se ili mora usvojiti Ahtisarijev plan ili ostaje status kvo, dakle da nema nikakvih kvalitativnih niti kvantitativnih pomeranja i odstupanja od Ahtisarijevog plana. Dobro je što je počelo da se razmišlja o promenama nekih njegovih delova, mislim da treba razmišljati o promenama još mnogih delova i mnogih stvari koje je Ahtisari predložio, sa jedne strane. Sa druge strane, NATO neće određivati budući status Kosova i Metohije. Naravno da je NATO bitan partner u tom procesu, ali Savet bezbednosti nije NATO, i druge države su kao multilaterale velike međunarodne organizacije uključene u proces donošenja odluke, uključene u implementaciju koja će uslediti posle donošenja odluke. Tako da, mišljenje NATO-a naravno da jeste bitno, ali ne mora biti presudno i sigurno je da nije jedino.
B92: Naravno da nije jedino, ali ja moram da primetim da svi Vi iz DSS-a koji dođete imate otprilike jednu vrlo sličnu priču, a to je da mi imamo vremena, i da tek predstoje pregovori, i da će se tek videti kada budu standardi, pa ćemo onda status itd. Čini mi se da ste vrlo usamljeni u tome pošto se Albancima žuri, a isto tako videli smo izjave međunarodnih zvaničnika. Recimo, gospodin Majkl Polt, prenoseći stav svoje države, očekuje da će Savet bezbednosti do početka leta dati uslovnu nezavisnost Kosovu, vrlo slično govori i Oli Ren, a misija je bila prekjuče u Briselu.
Proroković: Pa dobro, Oli Ren može da govori šta hoće, ali stav EU je nešto malo drugačiji. Dakle, mi smo imali priliku da vidimo odluku i Komiteta ministara, imali smo evo pre nekoliko dana skup u Luksemburgu, gde je takođe neformalno nešto progovoreno oko Kosova i Metohije. Treba podvući da EU nema jedinstven stav o Kosovu i Metohiji.
B92: Nema jedinstven stav, ali čini se da u Savetu bezbednosti, odnosno UN-u...
Proroković: Nema apsolutno.
B92: U UN-u neće baš iskazivati to nejedinstvo, bar sudeći po poslednjoj sednici.
Proroković: Tako je, u pravu ste, ali poslednje što sam ja čuo da je usaglašeno od strane EU ili tek treba da bude formalno doneto na nekom od skupova, ali je razmatrano u nekim diskusijama, jeste da bez rezolucije Saveta bezbednosti EU neće preduzimati nikakve dalje korake, niti angažman. Takođe, imali smo prilike da čujemo proteklih nekoliko meseci da jedino što je izvesno jeste da će Albanci proglasiti nezavisnost u Skupštini Kosova. Evo, u poslednja tri dana dva ozbiljna upozorenja su stigla Albancima da taj korak ne čine. A znate zašto? Zato što bez rezolucije Saveta bezbednosti ostaje status kvo na Kosovu i Metohiji. Može Kosovo i Metohiju bilo ko da prizna unilateralno. Misija UNMIK-a ne može da se povuče, snage KFOR-a ne mogu da se povuku, strukturno vi Kosovo ne možete drugačije da organizujete, i onda će Kosovo i Metohija biti u mnogo većem problemu nego u ovom problem u kojem su danas. Ja bih ponovio da zbog svega toga bez Srbije rešavati status Kosova i Metohije jeste nemoguće, Ahtisari je to pokušao, pa evo dokle nas je doveo.
B92: To ćemo tek da vidimo, misija sutra i s njim razgovara u Beču, i videćemo naravno i iz Beča te vesti. Međutim, mene zanima ono što se događalo u Beogradu. Ova delegacija je imala sastanke i na najvišem nivou, ali je imala sastanke i sa poslaničkim grupama. I ono što su oni čuli, bar je tako rečeno iz SRS-a, jeste da ova stranka, koja je po broju poslanika najveća, zahteva od Saveta bezbednosti da u skladu s Rezolucijom 1244 omogući razmeštaj do hiljadu srpskih vojnika i policajaca na Kosovu. Šta su odgovorili ambasadori na ovaj predlog?
Proroković: Ja, nažalost, nisam prisustvovao tom sastanku, trebao sam, ali sam imao jedan drugi skup, tako da je u ime DSS-a gospodin Aligrudić prisustvovao. Mislim da je taj sastanak mnogo više poslužio ambasadorima iz država članica Saveta bezbednosti da se upoznaju sa stavovima poslaničkih grupa, a mnogo manje da bi oni davali nekakve ocene naših stavova.
B92: Da, ali do sada i premijer i predsednik su govorili o jednom jedinstvenom odnosu svih partija prema Kosovu.
Proroković: Tako je.
B92: Pa ovo baš nije jedinstveno.
Proroković: Gospodin Tomislav Nikolić, koliko sam upoznat, je nabrojao sve slučajeve u kojima je prekršena Rezolucija 1244. Ako mene lično pitate da li je prekršena u tom segmentu ili nije, jeste, prekršena je. Ja imam zamerke na ljude koji su pregovarali vezano za povratak našeg bezbednosnog osoblja na Kosovo i Metohiju, jer neke od tih stvari koje su ispregovarali, naše bezbednosno osoblje, ne samo vojska nego i neke druge strukture mogu po četiri osnova da se vrate na Kosovo i Metohiju. Radi se o stvarima koje kada bi u ovom trenutku bile realizovane, plašim se da ne bi donele nikakav efekat, a rizik za te ljude koji bi išli na teren je prevelik.
B92: A da li se Vi zalažete takođe da se...
Proroković: Mislim da bi potpuno drugačije stanje stvari bilo da je Rezolucija počela da se sprovodi 1999. godine. Znate, prema tom...
B92: I da je hiljade ljudi otišlo dole?
Proroković: Četiri su osnova po kojima ti ljudi mogu da budu na Kosovu i Metohiji. Prvi je obezbeđenje srpske kulturne baštine i lokaliteta od posebnog istorijskog značaja. Dakle, mogli smo bar delimično da sprečimo rušenje naših crkava i manastira. Ja ne gajim iluziju da je 10 ili 20 naših vojnika ili policajaca moglo nešto da spreči u Potkaljaju, centru Prizrena, kada su desetine hiljada rušili, ali neke druge objekte sigurno smo mogli da zaštitimo. Naše bezbednosno osoblje je imalo pravo na nadzor i delimičnu kontrolu granice, dalje, na razminiravanje miniranih terena, i četvrti osnov za povratak je bio jedna vojna diplomatska misija koja bi držala stalnu saradnju sa KFOR-om.
B92: Ali, da li se Vi recimo kao član Saveta Vlade zalažete da se vojska i policija...
Proroković: Pa u ovom trenutku mislim da bi mogli da pronađemo neku vrstu aranžmana kako bi povećali bezbednost na Kosovu i Metohiji.
B92: Je l’ biste Vi išli tamo?
Proroković: Ja lično? Pa ja lično stalno idem na Kosovo i Metohiju, verujte.
B92: Kao policajac ili kao vojnik, ili biste poslali nekog od Vaših rođaka tamo?
Proroković: Nisam ni policajac ni vojnik, ali moramo pronaći neku vrstu aranžmana. Znate, iluzorno je govoriti da ljudi mogu da se vrate u Dečane, to bi bila čista provokacija za albansku stranu, jako bi to bilo nebezbedno i problematično za naše vojnike i policajce koji bi tamo radili. Evo, imamo ta četiri osnova. Ja mislim da bi mogli bar da razgovaramo, ako ni o čemu drugom, o ovom četvrtom osnovu, o uspostavljanju nekakve naše kancelarije u Prištini ili Gračanici, koja bi bila zadužena za tu dnevnu razmenu informacija s KFOR-om.
B92: Da li to znači da se Vi slažete sa ocenom šefa misije OEBS-a na Kosovu, koji je rekao da je na Kosovu stvoren pravni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava?
Proroković: Ja imam puno zamerki na misiju OEBS-a na Kosovu. Mislim da se misija OEBS-a na Kosovu bavila vrlo diskutabilnim stvarima do sada, da se manje bavila onim što joj je bilo u opisu posla i u njenom mandatu, a mnogo više je razmišljala kako da spreči Srpsko nacionalno veće da ostvaruje presudni uticaj među srpskom populacijom na Kosovu i Metohiji. Mislim da je to pitanje za Beč, dakle za centralu OEBS-a, gde se to mora raspraviti. Takođe, ja sam video papir ambasadora Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, koji govori o jezivim, onako vrlo ambicioznim velikim akcijama OEBS-a u procesu reintegracije Aphazije i Južne Osetije u Gruziju. Između slučaja Kosova i, hajde Aphazija je nešto različita, ali Južne Osetije može se povući nekakva paralela. Mene interesuje ta dvostruka uloga, dvostruki standard OEBS-a, da se u Gruziji sve radi da bi se ocepljeni delovi ili delovi koji ne priznaju centralnu vlast reintegrisali, a na Kosovu OEBS, boga mi, puno toga radi kako bi pomogao Albancima da se dezintegrišu.
B92: Da, ali šta je onda koncept Vlade Srbije, ove sada tehničke Vlade i eventualno buduće, pošto jedan od ciljeva jeste, bar se tako govori naročito ovih dana, povratak izbeglica? Kojim mehanizmima? Da li sa tih hiljadu vojnika i policajaca? Kako mislite da to...
Proroković: Ne, s hiljadu vojnika i policajaca se to ne radi. Naravno, ako bi se realizovao taj deo Rezolucije 1244... Ili kada smo pregovarali o budućem statusu obično se upotrebljavao jedan... Prvo, vezano za Rezoluciju 1244, Rezolucijom 1244 je definisano da Kosovo mora da bude demilitarizovana zona. Kosovo danas nije demilitarizovana zona, i otuda svi ovi incidenti koje imamo, etnička čišćenja i sve što se dešavalo u proteklih osam godina. Drugo, u svim dokumentima koja govore o budućnosti Kosova, Kosovo treba da ostane demilitarizovana zona. Treće, da bi se Srbi bezbednije osećali mi smo u ovim pregovorima insistirali na decentralizaciji kosovskog policijskog servisa, odnosno kosovske policijske službe, kako bi Srbi mogli da imaju svoju policiju u svojim sredinama, kako ne bi imali problema sa istražnim radnjama ili sa dnevnim provokacijama koje se dešavaju. Četvrto, ako već govorimo o povratku, mi moramo imati institucionalne mehanizme za povratak, i moramo imati dobru volju. Mi nismo imali institucionalne mehanizme jer punih šest ili šest i po godina i međunarodni faktor i Albanci su insistirali na povratku u mesta iz kojih su se ljudi iselili. Nemoguće je insistirati na povratku u Prištinu. Kako da vratite jednu srpsku porodicu u ulaz u zgradu gde živi 100 albanskih, a da oni budu bezbedni, da im deca svaki dan idu u školu, da ti ljudi rade negde u Prištini? Dakle, potpuno je iluzorno. Kao što je iluzorno očekivati da 20 srpskih vojnika čuva Dečane, tako je iluzorno očekivati da jedna srpska porodica živi u takvoj sredini. Ja sam više bio zagovornik toga da Srbe vraćamo u one zone koje jesu bezbedne, gde možemo da organizujemo održiv povratak, gde ti ljudi mogu da rade, dakle gde može da se uloži nekakav novac.
B92: Da, ali to se još uvek nije desilo. Videli smo oko osam hiljada ljudi...
Proroković: Imamo ceo sever. Zato što nema političke volje.
B92: Dakle, videli smo oko osam hiljada ljudi koji su otišli i proveli dve noći na granici. Zbog čega su to uradili, i dalje nije jasno zašto baš na tom mestu. Da li mislite da je to bila dobra ideja, da je to bila poruka koju su ovih 15 ambasadora uopšte mogli da shvate?
Proroković: Ne, to će sigurno doći do ambasadora, jer jedna ovakva demonstracija, jedna ovakva akcija ne može da ostane neprimećena. Ja bih voleo da je bilo dovoljno razumevanja među predstavnicima Saveta bezbednosti da posete te ljude i da čuju od njih šta sve ti ljudi preživljavaju. Ali, ovo je dovoljan znak pre svega međunarodnoj zajednici da na tom planu nešto mora da se uradi, jer ti ljudi nemaju čak kome ni da se žale. Ja sam video kakav je njihov put...
B92: Zar to nije problem Vlade Srbije?
Proroković: Pa znate kako? Nije problem Vlade Republike Srbije ono što se dešava na Kosovu i Metohiji u tom sektoru.
B92: Naravno, ali jeste problem kako ti ljudi žive ovde.
Proroković: Jer je prema Rezoluciji 1244 civilna misija preuzela to. Problem jeste kako ti ljudi ovde žive, jeste interes i Republike Srbije, ne bih sada tu delio Vlade, Skupštine ili bilo koga drugog, da se tim ljudima pomogne, da im se obezbede elementarni uslovi da se vrate. Ali, mi imamo ceo sever Metohije koji je praktično nenaseljen, srpska sela su porušena, Srbi tamo nisu prodavali svoja imanja, svoje kuće, u koje je lako realizovati proces povratka. Vrlo je lako vezati infrastrukturno, putnom mrežom, strujom i svim elementarnim ostalim stvarima taj deo Metohije sa Srbijom, ali ne postoji politička volja da sa tim počnemo. Mi smo imali opstrukciju, slobodan sam da kažem, i albanske strane i međunarodnog faktora u procesu povratka. I razlikuju se naši papiri i drugi papiri o tome koliko se Srba vratilo, ali taj broj se kreće između tri posto i osam posto.
B92: Dušan Proroković, član Saveta Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju i bivši predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, je gost u Poligrafu. Kažem ’bivši predsednik’ jer Odbor više ni ne postoji, Skupština nije konstituisana. Koliko to ometa? Mislim, da li Odbor radi? Možda postoji, ali ne znam da li...
Proroković: Odbor postoji, ali nije konstituisan.
B92: Ali, ko je u njemu?
Proroković: Dakle, jasno je utvrđen dnevni red i proces konstituisanja Skupštine Srbije, mandati su potvrđeni.
B92: Ali, za nas obične građane kao da ga nema.
Proroković: Mandati su potvrđeni, sledeća tačka dnevnog reda jeste izbor predsednika Skupštine, zatim izbor potpredsednika, pa tek onda konstituisanje Odbora.
B92: Koliko to ometa uopšte ovu priču o kojoj smo pričali malopre?
Proroković: Pa mislim da bi bili dosta relaksiraniji da imamo konstituisanu Skupštinu do kraja i da imamo...
B92: Recimo, konkretno taj Odbor bi trebalo da nadgleda na neki način i rad pregovaračkog tima.
Proroković: Pa na neki način da, ali sužene su jako ingerencije Odbora u poslednjih nekoliko godina. Odbor je formiran u trenutku kada se skoro nijedna institucija u državi, osim Koordinacionog centra, nije bavila Kosovom i Metohijom, onda smo u međuvremenu dobili i razne druge institucije, pa čak i sektore u okviru pojedinih ministarstava koji na tom pitanju rade. Ali, nevezano za Odbor za Kosovo i Metohiju mislim da će naša pozicija oko Kosova i Metohije biti mnogo relaksiranija kada zaokružimo sve institucije, kada ih konstituišemo do kraja.
B92: I pretpostavljam kada dobijemo Vladu.
Proroković: Naravno, i kada dobijemo Vladu.
B92: Dokle se stiglo, po Vašim saznanjima? Vi ste iz DSS-a, očekujem da znate taj datum i taj momenat kada ćemo imati Vladu.
Proroković: Ja sam vam jako slab sagovornik, taj proces pratim sa strane kao i vi, jednostavno ne bavim se, nije mi to u opisu posla. Ja hoću da izrazim nadu...
B92: Ali, svakako imate informacije više od građana, pa i novinara, dokle se stiglo u tom procesu. Da li možemo očekivati do 14. maja da se Vlada formira ili će biti izbora?
Proroković: Ja se nadam da ćemo imati Vladu do 14. maja i zbog Kosova i Metohije, ali i zbog niza drugih stvari. Na kraju krajeva, Srbiju čekaju krajem ove ili početkom sledeće godine i lokalni i predsednički izbori, bilo bi previše da se ponavljaju parlamentarni. A sa druge strane, jako veliki broj građana je izašao na parlamentarne izbore, mi smo imali veliki odziv. I ukoliko bi se parlamentarni izbori ponovili, mislim da taj odziv ne bi mogao da se...
B92: Da, ali koliko to što nemamo Vladu ometa upravo priču oko Kosova i Metohije? Ne mislim sad konkretno na pregovaranje, ali to jeste institucija koja bi morala da ima taj legalitet i legitimitet. Mi imamo tehničkog premijera koji jednog dana neće da priča sa Ahtisarijem, sutradan ode...
Proroković: Pa nemate tehničkog premijera, imate predsednika Vlade.
B92: Pa tako ste se prozvali.
Proroković: Ne, tako su nas prozvali neki drugi, ali imate predsednika Vlade. Ne može predsednik Vlade da bude tehnički ili politički, ne znam šta je drugo ime.
B92: Pa bio je tehnički kada nije hteo da priča sa Ahtisarijem, zato Vas pitam.
Proroković: O Ahtisarijevom dolasku i svemu što je tome prethodilo možemo da govorimo, ali plašim se da nemamo vremena. U ovom trenutku u svemu što je sledilo posle Ahtisarija mislim da je nepostojanje institucija, odnosno neformiranje, nezaokruživanje institucija posle izbora uticalo malo, ali ne zato što smo mi tako hteli nego što je jednostavno sve išlo po inerciji.
B92: Ali, koliko nas to slabi, gospodine Prorokoviću? Zato što se stiče utisak da se radi at hok...
Proroković: Znate šta? Ne bih se složio.
B92: Stiče se utisak da u jednom trenutku se neko seti – Hajdemo diplomatsku misiju, pa odjednom se svi rastrče, pa u drugom trenutku se neko seti – Hajdemo izbeglice na granicu, pa u trećem trenutku...
Proroković: Ne. Prvo, sa izbeglicama na granicu, koliko sam upoznat, imaju veze neke nevladine organizacije, a ne državni organi. Drugo, mislim da će pitanje zaokruživanja institucija biti bitno posle sledeće sednice Saveta bezbednosti. Na našu sreću mi smo od januara meseca do danas praktično imali jedan proces koji je išao po inerciji, tako da se nije nešto preterano loše odrazilo to što nismo imali institucije.
B92: Ali, koliko je ta neka pretpostavka, jedna od analiza da upravo situacija vezana za pregovore oko Kosova utiče na formiranje Vlade, na taj tajming?
Proroković: Ja lično mislim da utiče dosta. Imali smo nesreću da je Ahtisari izlazio sa svojim predlogom pre nego što smo mi rekli da li ćemo... tek kada je predsednik Tadić počeo da prima ljude iz različitih poslaničkih grupa koje su ušle u Parlament. Posle toga smo imali sednicu Saveta bezbednosti, došlo je do velike polarizacije između različitih članica Saveta bezbednosti. Naravno da to nije moglo da ne ostavi posledice na formiranje Vlade, ali ponavljam, nama je potrebno da zaokružimo sve institucije.
B92: Da, ali postoji jedna kontrapriča, da se Vlada između ostalog ne formira zbog toga što niko nije spreman da u ovom trenutku podnese punu odgovornost za neki eventualni ishod koji ne bi bio...
Proroković: Ako je to bila... Ja pokušavam...
B92: Čuli ste, sigurna sam, takve kritike.
Proroković: Ja pokušavam da razuverim sve koji pričaju o negativnom ishodu već godinu dana, da će stvari oko Kosova i prosto taj proces određivanja budućeg statusa ići mnogo drugačije nego što predstavljaju pojedine diplomate u Beogradu i pojedini mediji. Ako iko misli da će nekakvog radikalnog nepovoljnog rešenja za Srbiju imati oličenog u nezavisnom Kosovu, posle svih izjava koje smo imali poslednje dve ili tri nedelje, mislim da se grdno vara.
B92: A na osnovu čega gajite tako čvrst optimizam?
Proroković: Pa ja ne gajim čvrst optimizam nego realno posmatram stvari. Kod nas se obično citira NATO, SAD, Velika Britanija, naravno da su to...
B92: Zato što su to sile koje nam određuju između ostalog sudbinu.
Proroković: Pa sile i bitni partneri, ali nisu jedine članice Saveta bezbednosti. Znate, svet ide ka multipolarnosti. Mislim da smo mi puno toga uradili u proteklih sedam godina ne bi li našli svoje saveznike. Mi smo saveznike tražili u SAD-u i Velikoj Britaniji, nažalost mišljenje tih diplomatija, tih država se nije promenilo, morali smo saveznike tražiti i na drugim stranama. Pogledajte samo evo šta se dešava unutar EU, i to protivljenje jednog bloka država da EU prihvati u potpunosti Ahtisarijev plan, odnosno odredbe koje govore o nadgledanoj nezavisnosti. Pogledajte stav Rusije, pogledajte stav Kine, pogledajte na kraju krajeva stav naših susednih država.
B92: Imamo još minut i po do kraja emisije. Koliko Vaš angažman, ne Vaš lično nego angažman cele Vlade i pregovarača, i uopšte ukupnog društva i institucija oko Kosova, utiče i na ono što se događa u Srbiji? Koliko su događaji u Srbiji zapostavljeni za tehničku Vladu u odnosu na tu ključnu temu sada, a uvek imamo neku ključnu temu, trenutno je to Kosovo?
Proroković: Pa postoje različita ministarstva. Ja nisam član Vlade, tako da u ime Vlade ne mogu da govorim.
B92: Znam da niste, ali evo zbog čega Vas to pitam.
Proroković: Ali, postoje različita ministarstva koja se bave različitim temama. Ne može život da stane zbog Kosova i Metohije.
B92: Naravno da nije stao, ali ne zbog Kosova i Metohije, već zbog jedne situacije da nemamo institucije koje su formirane, kao što su Skupština, Vlada.
Proroković: Ne, institucije postoje, institucije nisu do kraja zaokružene.
B92: Nisu do kraja zaokružene.
Proroković: Znate, ne može država da živi bez Vlade, dok se ne izabere nova radi stara.
B92: I što postoji jedna situacija u kojoj ljudi misle da je bezvlašće. E, sad Vas vraćam na nešto što želim da Vas pitam.
Proroković: Ne bih se složio da je bezvlašće.
B92: Desi se da jednom novinaru se bace bombe na prozor, da se to kvalifikuje kao pokušaj ubistva i kao terorizam.
Proroković: Kao terorizam.
B92: Pa onda čujemo da policija to vodi kao uznemiravanje javnog reda i mira itd. Znači, u senci te velike priče o Kosovu imamo i ovakve stvari, da jednom kolegi mom, koji je eto baš bio izveštač sa Kosova, se to događa. Vidite li neku vezu između upravo tog nedostatka institucija u punom kapacitetu i jedne nesigurnosti koju osećaju građani?
Proroković: Ne vidim, verujte da ne vidim. Ja sam lično zainteresovan za rešavanje tog slučaja zato što lično poznajem Dejana Anastasijevića, tako da neću samo reći načelno...
B92: A kako komentarišete to da policija u nekom trenutku kaže: „Pa to je..."
Proroković: Znate šta? Hajde da sačekamo zvanično saopštenje policije. Mi smo imali mnogo bombastičnih najava u Srbiji do sada, pa se na kraju ispostavilo da je nešto od toga bilo loše interpretirano. Možda često ne postoji ni loša namera novinara, nešto se prećuti, nešto se drugačije interpretira, i onda imamo najave koje ne odražavaju realno stanje. Ja sam neposredno pred ovu emisiju...
B92: Da, ali mi očekujemo od Vas koji ste...
Proroković: Da, ali ja sam neposredno pred ovu emisiju mogao da čujem da se to karakteriše kao terorizam, znate, to je jedno od najtežih dela. Kada se nešto proglasi za terorizam zna se kako policija reaguje, i ja hoću da verujem da policija tako i radi i da će jako brzo biti rezultata. Ako se nešto okarakteriše kao terorizam, onda to mobiliše ceo MUP.
B92: Gospodine Prorokoviću, hvala Vam što ste bili gost Poligrafa.
