Izvor: RTS, 16.Dec.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se novcem (ne) može kupiti
Tema najnovije knjige profesora filosofije Majkla Sendela "Šta se novcem ne može kupiti: Moralna ograničenja tržišta" je komercijalizacija svih oblika života. Jedan od bizarnih primera koji pisac navodi je ponuda novozelandske avionske kompanije koja plaća 777 dolara svakome ko na obrijanu glavu istetovira slogan "Želite promenu? Putujte na Novi Zeland!".
U kojoj meri se danas može govoriti o komercijalizaciji svih oblika života - to je pitanje koje harvardski profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << filosofije i medijska zvezda Majkl Sendel postavlja u svojoj najnovijoj knjizi "Šta se novcem ne može kupiti: Moralna ograničenja tržišta" („What Money Can't Buy: The Moral Limits of Markets", Farrar, Straus, Giroux, maj 2012; nemački prevod Berlin Ullstein, decembar 2012).
Sendel odgovora: malo toga, gotovo ništa, i to je opterećenje koje čitavu civilizaciju vuče u propast.
Jedan od bizarnih primera komercijalizacije o kojima Sendel govori je "iznajmljivanje" delova tela u reklamne svrhe. Tako novozelandska avionska kompanija plaća 777 dolara svakome ko na obrijanu glavu utetovira slogan "Želite promenu? Putujte na Novi Zeland!".
Ili, sledeća priča o sveobuhvatnosti tržišta: doktori prodaju broj svog mobilnog telefona, cena od 1.500 do 25.000 dolara, zajedno sa garancijom da će kupcu pružiti zdravstvenu pomoć po pozivu.
Na listi se nalazi i kupovanje polisa životnog osiguranja od teških bolesnika, otkupljivanje obaveze "čekanja u redu" za bilo šta što se isplati čekati ili mora čekati u redu, plaćanja vlastite dece da knjigu pročitaju do kraja, i slično.
Branitelji principa neograničene slobode tržišta brane se argumentima, kako spremnost da se plati za neko dobro - u smislu robe - demonstrira visinu vrednosti koju to dobro ima za kupca, te da je, prema tome, svako slobodan da na tržište iznese ono dobro koje ima, kad i ako se ono može pretvoriti u robu.
Pogrešno, tvrdi Sendel: na taj način se samo produbljuje socijalna nejednakost i raste ukupna količina korumpiranosti jednog društva.
Svaliti sve na račun pohlepe, ni u kom slučaju nam ne skida s vrata problem neoliberalizma: pohlepa je samo jedan moralni prestup, i ništa više, kaže Sendel.
Nije pohlepa ta koja, čak shvaćena u etičkom smislu kao jedan od sedam smrtnih grehova, uništava društvenu pravdu, već prenošenje tržišne logike na one oblasti života u kojima joj nije mesto.
Majkl Sendel pripada, kao i kanadski ekonomsta Čarls Tejlor ili američki kolega Amitai Ezioni, filosofskoj školi Komunitarizma, koja se zalaže za ograničenje tržišne dominacije u savremenom svetu.
Neprijatelji Komunitarizma su neoliberalizam, tržišni univerzalizam i maksimiranje koristi kao vrhunskog ekonomskog principa, dok je Individualizam dopušten samo ukoliko je socijalno podnošljiv.
Sendel demonstrira svu etičnu ambivalentnost kategorije "slobodne volje" u ekonomskoj praksi, na sličan način na koji je ona tematizovana u religiji: Bog je dao čoveku slobodnu volju, ali tek nakon što je dopustio instituciju Vraga.
Od individue se tako očekuje da sama od sebe blokira vlastitu slobodnu volju u onim slučajevima kada njena primena nanosi štetu socijalnim principima - ta vrsta Kantovog moralnog imperativa je sa neoliberalne teoretičare neodrživi argument.
Sudeći prema reakcijama u nemačkom govornom produčju, najnovija knjiga jednog prekookeanskog "komunitarca", ne proširuje, na žalost, već postojeće znanje u oblasti ekonomskog morala.
Kao prvo, argumentuje se, nije da to što priča Sendel nije istina ili se nije znalo: to isto su „Frankfurtovci" - Horkheimer, Adorno, Habermas - već pisali pre 60 ili 40 godina. I Hana Arent je ogorčeno konstatovala da, ako sve proglasimo za robu, svet ne može ostati isti.
Druga stvar koja se zamera američkoj filosofskoj zvezdi Sendelu, jeste da on ne nudi jasnu šemu u duhu racionalnog evropskog nasleđa - kako bi to konkretno trebalo ukrotiti tržište i postaviti mu moralna ograničenja, a da stvar opet ne završi u vulgarnoj varijanti Marksizma?
