Izvor: Press, 06.Mar.2015, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se dešava sa prijavama poverenika?
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti kaže da većina prijava koje podnosi tužilaštvima nisu odbačene – ali ni sprovedene. Međutim, tužilaštva daju drugačije podatke. Poverenik tvrdi da je slična situacija i kada je reč o dostupnosti informacija.
Poverenik Rodoljub Šabić navodi da je u prethodne tri godine tek mali broj državnih organa i ovlašćenih lica kažnjen jer nije dostavio tražene >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << informacije. Nadležno ministarstvo kao glavni problem vidi nedorečenost zakona.
Prvu grupu krivičnih prijava, poverenik za zaštitu podataka podneo je 2008. godine povodom izbora za savete nacionalnih manjina. Tada su se, kaže, bez znanja i falsifikovanjem ličnih dokumenata, mnogi našli na spisku za izbore. Do danas, nema saznanja da je za to bilo ko odgovarao. Slično je, tvrdi, i s većinom drugih prijava.
"Više puta sam ukazivao na to da je to neverovatan paradoks, da od velikog broja, više desetina krivičnih prijava koje je poverenik za zaštitu podataka podneo povodom kršenja tog zakona, nikada nijedna poverenikova prijava nije odbačena, ali nikada nijedna nije ni procesuirana, njihova sudbina je zastarelost", rekao je Rodoljub Šabić.
Šta se dešava s prijavama poverenika, proveravali smo u beogradskim tužilaštvima. Drugo i Treće osnovno tužilaštvo i Više tužilaštvo u Beogradu nisu pronašli nijednu prijavu poverenika u elektronskim bazama. Pregledom baze od 2010. godine, u Prvom osnovnom tužilaštvu nađeno je sedam predmeta.
"U dva predmeta primenjen je institut oportuniteta, pa je krivično gonjenje odloženo a prekršilac je uplatio novac. Dva slučaja nisu pokrenuta zbog nedostatka dokaza, a u jednom predmetu policija nije uspela da utvrdi ko je izvršilac i za njim se još traga. Jedan predmet je prosleđen Trećem osnovnom tužilaštvu, a u sedmom predmetu provere još traju", navodi Prvo osnovno tužilaštvo.
Iz beogradskog Prvog osnovnog tužilaštva navode da su predmeti, osim po prijavi, pokretani i na osnovu dostavljenih informacija. Slično je, kaže poverenik, i kada je reč o dostupnosti informacija.
"Za tri godine pored velikog broja prekršaja, Ministarstvo pravde nije pokrenulo nijedan jedini postupak protiv prekršioca zakona. Jedan mali broj ljudi koji su osuđeni, bili su posledica tvrdoglavosti i upornosti, recimo vaših kolega (novinara), NVO, koji su kao oštećeni vodili postupke i izdejstvovali kakve-takve kazne", kaže Šabić.
Upravni inspektorat Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koji je nadležan za nadzor primene zakona, prošle godine je pokrenuo četiri prekršajna postupka.
U resornom ministarstvu kažu da su odlučni da u dijalogu s poverenikom reše problem izvršenja njegovih rešenja, do kojeg, naglašavaju, dolazi zbog različitog tumačenja zakona.
Predlažu formiranje Radne grupe za izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama kako bi se, s jedne strane, odredili okviri nadzora, a s druge obaveze organa da postupaju u skladu sa rešenjem poverenika.
.jpg)
