Izvor: N1 televizija, 01.Okt.2018, 19:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta predstavlja borbena gotovost i ima li stvarnog alarma?

Tri dana nakon podizanja oružanih snaga na najviši stepen borbene gotovosti, javnost još uvek ne zna šta tačno predstavlja ta odluka, niti za šta je vojska tačno pripravna. I dok ministar odbrane Aleksandar Vulin tvrdi da postoje razlozi da odluka ostane na snazi, analitičari sumnjaju da stvarnog alarma i nema.

Izvor: N1

Ispred Generalštaba stanje redovno, situacija na Kosovu mirna. Bez obzira na to, srpska vojska je zvanično u stanju najviše pripravnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Dok predsednik ne kaže drugačije.

"Dokle god situacija na KiM ne bude savršeno jasna, dokle god ne bude bilo kakvih pretnji po bezbednost Srba koji žive na teritoriji KiM. Dakle da - borbena gotovost je povišena u skladu sa aktuelnim potrebama i dok se drugačije naredi, tako će i biti", kazao je Vulin.

 U Ministarstvu odbrane za N1 kažu da je vojska spremna da u najkraćem vremenu odgovori na svaki razvoj situacije. Za šta je tačno - sama definicija borbene gotovosti podrazumeva da se o detaljima ne govori. Međutim, ukoliko su to potencijalna dejstva na teritoriji Kosova, to znači da je država spremna i na novi rat sa NATO-om.

Prema Kumanovskom sporazumu, Srbija može da na teritoriju Kosova i Metohije pošalje određeni broj vojnika, ali samo ukoliko za to ima direktno odobrenje NATO-a. Odredbe sporazuma su toliko precizne da Srbija, na primer, još uvek nema odobrenje Alijanse da postavi radar na Pančićevom vrhu - na teritoriji centralne Srbije - jer se nalazi u blizini administrativne linije.

Bez obzira na to, predsednik tvrdi da neće, kako kaže, časiti ni časa da zaštiti srpski narod na Kosovu, ne precizirajući šta njegove reči podrazumevaju.

Vojni analitičari takve najave tumače više kao poruku stranim posmatračima, nego realne komande vojsci da puške diže na gotovs.

"To je onda jedna vrsta pritiska u pregovaračkoj atmosferi - kaže, čekajte, ako izgubimo strpljenje, možda možemo da posegnemo za radikalnim merama - da bi to neko naveo u svojim izveštajima. U praksi, dovoljno je da to saopštite, ne morate da sprovedete mnogo konkretnih akcija kako biste postigli taj efekat", ocenjuje vojni analitičar Aleksandar Radić.

Zbog toga, podizanje borbene gotovosti, po Radiću, ne sprovodi se u kasarnama, već u medijima. Pojedini tabloidi pune stupce ratnohuškačkim tekstovima koji nemaju nikakvo utemeljenje, već agendu da uzburkaju nacionalna osećanja.

"S jedne strane, činjenica je da se vode pregovori o rešavanju problema KiM, a sa druge strane, da bi se podgrejala atmosfera psihološke mobilizacije i pripreme nacije za neka rešenja, svakih nekoliko sedmica imamo podizanje pre svega emotivne gotovosti nacije kao naš fenomen", dodaje on.

Podizanje borbene gotovosti nije nov fenomen - prošle godine vojska je bila u pripravnosti zbog nikad razjašnjene bezbednosne situacije u Makedoniji. Za vreme Tita i Jugoslovenske narodne armije, kasarne su naprasno punjene i zbog, na primer, invazije Vijetnama na tadašnju Kampućiju.

Nastavak na N1 televizija...