Izvor: Politika, 30.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta posle ponoći
Okrenuti novi list. Početi ispočetka. Hrabro i odlučno pohrliti u susret dugo čekanom boljem sutra. Kad doneti ovakvu odluku, ako ne u toku novogodišnje večeri. Da li će ono biti protkano zvucima roka sedamdesetih, ušuškano u mekani razgovor prijatelja ili domaćinski zaliveno u šljaštećem lokalu gde "slavuj iz Mrčajevaca" peva veselim zvanicama na uvce, manje je važno. Svako se veseli onako kako mu prija. Računa se ono pre i posle veselja.
Kakav će nam biti život? Od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koga to zavisi?
Nategnuta teza da je veče 31. decembra odličan trenutak za donošenje važnih životnih odluka teško se može razumeti, još teže prihvatiti. Naposletku, po čemu je to veče tako posebno?
U Deda Mraza smo odavno prestali da verujemo, otprilike onda kad smo počeli da verujemo da je krajem 20. veka moguće čekati na litar mleka i kilogram ulja u redovima od više stotina metara.
Ili je novogodišnje veče posebno zato što su devojke tada zavodljivije, pristupačnije? Možda. Premda, nije ljubav toalet papir, da se baci posle upotrebe i povuče voda.
Da li smo pod teretom proteklih godina zaboravili da se smejemo, da se radujemo, da uživamo? Da li su čuveni srpski inat i prkos usmereni samo prema drugima, kad "treba nekome nešto pokazati"? Po mogućstvu zube, barem onih nekoliko koji su nam ostali.
Možda bismo mogli, za promenu, da pokažemo sami sebi da nismo zaboravili da se radujemo životu, uprkos svemu.
A ko će to prvi među Srbima da učini, ako ne muškarci, ne zvala se ovo muška strana. Da probamo ovako.
Umesto o manama Karle del Ponte, srpski muškarci bi mogli više da razmišljaju o vrlinama Pamele Anderson. Em je lepša, a možda je i pametnija. Umesto za švedski standard, koji će za Srbiju još dugo biti misaona imenica, Srbi bi mogli da se zanimaju za Šveđanke, a oni sa skromnijim osvajačkim apetitima mogli bi da se zadovolje i švedskim filmovima...
Mnogo je načina da se u novu godinu uđe, ako ne bez duga u banci, onda barem sa osmehom na usnama. Potrebno je nešto hrabrosti i malo više duha. To je sve. Hoće li taj osmeh nestati kao gumicom izbrisan s poslednjim zalogajem božićnog pečenja ili će "preživeti" do sledeće zime, zavisi samo od vas.
Koliko ljubavi, tuge, venčanja, razvoda, sreće i suza krije godina koja je pred nama? Taman onoliko koliko smo od nje spremni da uzmemo. Srećni se snovi žive na javi...
[objavljeno: ]
