Izvor: Blic, 29.Maj.2014, 22:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta od podataka sejemo na internetu
Vaši podaci se u sve većem obimu prikupljaju i obrađuju u ogromnim istraživačkim centrima.
Digitalizacija privredu menja jednako temeljno kao svejevremeno industrijska revolucija, piše nemački nedeljnik „Špigl“. U svetskoj ekonomiji dolazi do nove podele moći, a u čitavim privrednim granama odnosi se izvrću naglavce. Sirovinu ove internet-privrede predstavljaju podaci korisnika.
Dok se države i koncerni bore da sebi obezbede željeno mesto u novoj konstelaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << snaga, među stanovništvom narasta svest da digitalna revolucija nema samo svetle strane. Branioci ljudskih prava strahuju od njihove rasprodaje, zaštitnici podataka strepe od nestanka privatnosti, a predstavnici privrede upozoravaju na sve veću nadmoć digitalne industrije SAD.
S kakvom lakoćom ovu riznicu podataka eksploatišu i tajne službe, pokazala su nedavna otkrića Edvarda Snoudena o delovanju NSA. Na društvenim mrežama kao što je Fejsbuk korisnici satima unose kako i s kim provode vreme - obavljajući tako posao radi koga su nekad tajne službe morale mukotrpno da pretresaju stanove i prate ljude. Sad samo usisavaju podatke.
- Gugl o svakom digitalno aktivnom građaninu zna više nego što se Džordž Orvel usuđivao da zamisli u najsmelijim vizijama - tvrdi Matijas Defner, šef „Axel Springera“, jednog od najvećih nemačkih novinsko-izdavačkih koncerna.
Sam predsednik “Gugla” Erik Šmit internet naziva “najvećim anarhičnim ekperimentom svih vremena”. - Svet interneta, u kojem stotine miliona ljudi proizvode i konzumiraju digitalne podatke, nije ograničen praktično nikakvim zakonima - konstatuje on.
U anarhiji i bezakonju uvek vlada pravo jačega. Ono ide naruku upravo “Guglu” i sličnima. Već su formirane ogromne imperije, koje lične podatke prikupljaju, pretražuju, analiziraju, sređuju i trguju njima - i zahvaljujući tome postaju bogatije od čitavih država.
Sa naraslim profitom, internet koncerni poboljšavaju svoje usluge, čime pridobijaju nove korisnike - i tako nastaje ono što ekonomisti nazivaju “prirodnim monopolom”: konkurenti ne mogu da održe korak, a korisnici ne mogu priuštiti da se isključe.
Pošto gotovo niko ne želi niti može sebi da priušti da se isključi sa mreže, stručnjaci smatraju da rešenje za pojedinca leži u što boljem informatičkom obrazovanju korisnika interneta još od najranijeg uzrasta, kako bi, svesni svih njegovih rizika, u budućoj karijeri profitirali od njegovih mogućnosti. Realnu zaštitu od špijunaže i krađe podataka pritom predstavlja pre svega šifrovanje podataka i česta promena šifara koje se koriste i to je ono u šta treba ulagati.
Kompjuter Sajtovi koje tražimo na pretraživaču čuvaju se u istoriji pretrage, u keš memoriji, i registruju se uz pomoć bezbroj kukija
DSL priključak sa WLAN ruterom Bežična komunikacija između kompjutera i rutera i prenos podataka internet provajderu
Internet provajder Zna sve podatke potrebne za logovanje: pristupne šifre, podatke korisnika, www. adrese, IP adresu, itd.
DNS Sistem koji pretvara imena računara u IP adrese. Služba registrovanja beleži sa koje je IP adrese tražena koja www. adresa - slično kao kod beleženja telefonskih poziva
Ponuđači trećih sadržaja Preduzeća koja prodaju reklame preko banera sakupljaju IP adrese, vremenske pečate, pretraživačke profile i klikstrimove (sve na šta smo kliknuli, u vremenskom sledu)
Sledeći ruter Prilikom daljeg prenosa paketa podataka na mreži beleži se još više podataka: na serverima koji se uključuju u međuvremenu i na datotekama logovanja na fajervolovima
Sajtovi ponuđača Beleže IP adrese posetilaca, njihov pretraživački profil, datum i vreme, preko kog linka posetilac ulazi i na šta “klikće”
Društvene mreže Fejsbuk, Tviter i sl. znaju šta nam se sviđa, ko su nam prijatelji, šta im pišemo i koje strane pretražujemo. Na taj način surfer “odlučuje” koje reklame će dobijati
Gugl Pretraživač prikuplja zahteve surfera za pretragu i adrese sajtova koje traži. Na osnovu toga, Gugl sastavlja korisnički profil. On postaje još precizniji ako se surfer na Gugl loguje korisničkim imenom i pasvordom, kako bi koristio i brojne druge ponude ovog koncerna
Mobilni internet GPS senzori u smartfonima i PC tabletima beleže naše kretanje. Mnoge aplikacije odaju svom proizvođaču gde se trenutno nalazimo, jer su lokacija i kretanje vredne informacije o korisniku
Imejl Neki ponuđači, npr. Gugl, skeniraju sadržaj mejlova, da bi u sledećoj prilici ubacili reklamu koja odgovara rečima koje se često javljaju. U osnovi to važi za sve ponuđače: nešifrovani mejlovi poverljivi su koliko i razglednice
Onlajn video-portali Sa ili bez ograničenja uzrasta - ponuđači tačno registruju koje sadržaje i koliko dugo konzumiramo i šalju nam odgovarajuće ponude
Najčitanije SADA:
