Izvor: Vesti-online.com, 16.Nov.2012, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta ne sme Srbija?
Silno me zanima kako u ovim jesenjim danima razgovaraju Toma i njegove komšije dok u Bajčetini pored kotla peku rakiju ili tope mast. Da li im, dok prave čvarke, Toma govori da "Evropa nema alternative" ili im priča ono što i celoj Srbiji pre izbora.
Radivoje Petrović
Šumadinci su razumni ljudi, znaju da se protiv sile ne može, iskusili su da više košta Slobino istorijsko "ne", ili Borisova patološka kooperativnost, od razumne politike koja uvek ima u vidu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << srpski interes. Posle 100 dana vladanja čude se, ćute i ne veruju, koliko Toma ne sme, koliko Srbija ne sme...
Srbija ne sme da napravi radikalan zaokret na unutrašnjem planu, ključni raskid sa užutelom politikom Demokratske stranke, Borisa i čitave njegove ekipe koja je, vodeći Srbiju putem poniženja, neuvažavanja sopstvenih interesa i prihvatanja kontinuiteta srpske krivice još iz doba komunizma, a sada pod firmom ljudskih prava i demokratije, napravila nesagledivu štetu.
Posle 100 dana, manje-više izgleda kao da je Borisov duh još u zdanju u koje se uselio Toma. I dalje glorifikujemo Evropu, prodajemo na sitno Kosmet i ne menjamo ništa u strateškoj poziciji Srbije u odnosu na nove okolnosti.
Srbija ne sme ultimativno da postavi pitanje izgnanstva iz Hrvatske pozamašnog dela svog naroda, uslovljavajući buduće srpsko-hrvatske odnose povratkom ljudi i otetog kapitala, što od njih, što od srpske privrede. Srbija ne sme otvoreno ni da postavi pitanje genocida, Jasenovca i logičnog nastavka tog procesa u devedesetim, makar i danas kada je nakon Borisovog oprosta Hrvatska jednom nogom u EU.
Umesto toga, svedoci smo besmislenog diplomatskog nadgornjavanja na inicijativu iz Banskih dvora o međusobnim tužbama za genocid. Porazno je ćutati na prozivke za genocid od onih koji u svojoj istoriji imaju NDH i skoro tri četvrt miliona srpskih, jevrejskih i romskih žrtava u Jasenovcu.
Srbija ne sme da podigne glas u zaštiti Srba u nekada bratskoj, a danas rasrbljenoj Crnoj Gori. Dok se po šumama i gorama Njegoševe grude proteruju srpski jezik i pravoslavni običaji, a u Malom Iđošu deca već uče crnogorski jezik, nema čak ni verbalne podrške iz zvaničnog Beograda tamošnjim Srbima u njihovom rizičnom pokušaju da ne dozvole potpuno zatiranje svega u šta se nekada kleo vladika Rade.
Srbija ne sme ni da pokuša da sa sebe skine lažnu i nametnutu hipoteku Srebrenice. Mnogobrojne činjenice utvrđene u raznim projektima, od Karganovićevog do Hermanovog, iskristalisane u dokumentarnim filmskim kreacijama čestitih norveških ili čeških autora, nove izjave svedoka i nedvosmisleno utvrđene činjenice o manipulacijama brojem i čak imenima žrtava, obavezuju Srbiju.
Niti da negira niti da prizna zločin, već da se bori za punu istinu o njemu, pokazujući tako odgovornost prema svojoj deci i generacijama koje dolaze, kako ih istorijska laž o Srebrenici ne bi beskonačno pratila.
Srbija ne sme da brine o svojima u Hagu. Još malo pa će se navršiti decenija kako tamo, bez ikakvog pravnog osnova čami Vojislav Šešelj. Suđenje liderima bosanskih Srba Mladiću i Karadžiću, kao pledoaje za tovarenje još jedne optužnice na leđa Srbiji, ne uzbuđuje novu vlast niti je stimuliše da pomažući njima pokuša da pomogne sebi. I dok se najodgovorniji za proterivanje Srba iz Hrvatske tretiraju kao heroji i nacionalne veličine, Srbija o svojima, uprkos bogatstvu činjenica koje im idu u prilog - ćuti.
Srbija ne sme da postavi pitanje statusa Srba u Sloveniji, ne sme da pomogne SPC da od Mađara zatraži svoja zdanja u centru Budimpešte, ne sme da... I tako redom. Gromada nedefinisane, ali decenijama građene srpske krivice, pomognuta domaćom logistikom ničim sprečavanog nevladinog sektora, kao da je zarobila um i akciju novih ljudi na vlasti. Ili, možda sve ovo, ma koliko bilo očigledno, nije tačno.
Prošlo je 100 dana, a mi još nismo sigurni imamo li ispred sebe kukavice, izdajnike ili nešto treće. I kuda sa njima ide Srbija...
Nastavak na Vesti-online.com...
