Izvor: B92, 09.Okt.2018, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta nam poručuje lavež psa?
Iako lajanje vlasnicima ume biti naporno, stručnjaci tvrde da vokalizaciju psa ne bi trebalo sprečavati i kažnjavati jer to može da dovede do traume. Lavež je u najvećem broju slučajeva znak da na nešto valja obratiti pažnju.
Osnova svakog dobrog odnosa, bilo da je reč o ljudskim vezama ili o odnosu između vlasnika i psa, zasniva se na međusobnom razumevanju. Sa ovom tezom podjednako su saglasni psiholozi, bračni savetnici, treneri pasa i stručnjaci za ponašanje životinja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << piše Pet magazin.
S obzirom na to da nam je nauka poslednjih decenija mnogo puta dokazala da psi nepogrešivo čitaju ljudske emocije i govor tela, naši najbolji četvoronožni prijatelji zaslužuju da i mi njih malo bolje razumemo. Sve što je potrebno je puno ljubavi, malo strpljenja i poneki savet stručnjaka.
Muke vlasnika
Sigurno ste bar jedanput od svog komšije, prijatelja ili rođaka čuli da muku muči s lavežom svog psa. Ili ste jedva obavili telefonski razgovor jer je s druge strane žice pas vaše drugarice ili tetke uporno i glasno lajao.
Isti problem, na koji nam se požalila i podstakla nas da se ovom temom podrobnije pozabavimo, ima i naša verna čitateljka Jovana Milivojević sa svojim mezimcem, maltezerom Badijem.
‒ Na svako zvono na vratima, lavež pasa sa ulice, zvuk fiksnog ili mobilnog telefona… Badi bi počinjao da laje i ne bi prestajao. Inače se lako uzbuđuje, pa bi od sreće kada nam neko dođe u goste ili u znak protesta kada mu nešto ne odgovara lajao glasno, uporno i dugo. Mi ukućani smo se nekako navikli i pokušavali smo da mu skrećemo pažnju igračkama ili nekom grickalicom, i ponekad bismo u tome uspevali. Međutim, kada su jedne večeri prve komšije pozvale policiju zbog buke od koje nisu mogle da zaspe, a stariji su ljudi, i kada su nam policajci zalupali na vrata – bio je to jasan signal da potražimo pomoć stručnjaka. Sestra me je uputila na dresera kod kojeg je vodila svog psa i on nam je preporučio električnu ogrlicu koja ispušta niskofrekventnu struju svaki put kada Badi zalaje, i ona je zaista bila delotvorna. Sve dok joj nije prošao radni vek i sada naš Badi ponovo laje, ali srećom, komšije su se odselile i u njihov stan su došli ljudi koji imaju psa, pa više nemamo problema – iskreno nam je ispričala Jovana.
Električna ogrlica
Naša čitateljka nakratko je rešila problem laveža uz pomoć ove naprave koju dreseri neretko preporučuju, ali je odnedavno ovakav vid korekcije neželjenog ponašanja postao u najmanju ruku ‒ kontroverzan. Naime, pre nekoliko meseci Kinološko društvo Velike Britanije je parlamentu ove zemlje uputilo molbu za zabranu električnih ogrlica. Ova ogrlica funkcioniše po principu kratkih elektrošokova, a britansko kinološko društvo, koje je posvećeno zdravlju, dobrobiti i vaspitavanju pasa, oštro se protivi korišćenju ovakvog vida vaspitavanja i treninga koje opisuje kao okrutnu praksu.
‒ Vaspitavanje i trening pasa strahom, nanošenjem bola i kažnjavanjem ne samo da su nehumani, već i krajnje nedelotvorni. Već nekoliko decenija postoje nepobitna naučna saznanja da psi najbolje uče kad koristimo nagradu, pohvalu i pozitivnu afirmaciju. Podaci pokazuju da je svaki četvrti pas koji je nosio električnu ogrlicu pokazivao znake stresa. Svaki treći pas cvileo je prilikom elektrošokova ogrlice, ne samo prvi put već svaki put kad bi ga ona „protresla” – naveli su u svom dopisu parlamentu.
Električne ogrlice zabranjene su u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Austriji, Švajcarskoj, Sloveniji, Nemačkoj i u pojedinim delovima Australije.
Da li se razumemo
I kako onda rešiti problem? Prema rečima našeg stručnog saradnika, doktora veterinarske medicine Vladimira Terzina, najvažnije je da vlasnici upoznaju svoje pse i nauče da ih razumeju.
‒ Većina vlasnika pasa će vam reći da psi laju zato što ne umeju da govore ili zato što govore svojim jezikom. I biće u pravu. Postoji jezik pasa i ostalih životinja koji je na prvi pogled nama ‒ nerazumljiv. Međutim, lingvisti tvrde da su jezici univerzalni način komunikacije i da svaki jezik možemo delimično razumeti. Tako je i sa životinjama. Postoji jezik koji se može nazvati univerzalnim jezikom sisara. Ovde lako možemo uključiti i ljude. Eksperimenti su pokazali da čak i ljudi koji nemaju dodir s drugim životinjama i nisu u prilici da čuju njihov način oglašavanja razumeju osnovne emocije koje one oglašavaju upotrebom svojih glasova. Ovo se čak odnosi i na ptice, za koje se tvrdi da imaju preko trista posebnih glasova za različite životne situacije. Takođe, primećeno je da se među različitim vrstama zapažaju univerzalni glasovni znaci, pogotovo oni koji se odnose na signale opšte opasnosti – objašnjava sagovornik.
Komunikacija
Prema njegovim rečima, dosadašnja istraživanja u ovoj oblasti dokazala su da su ljudi skloni tome da pravilno protumače lajanje svog psa, tako da mogu razumeti i ona skrivena ili tanana osećanja koja pas izražava.
‒ Ovo se može pojasniti pre svega učenjem, jer svaki vlasnik psa s vremenom i kroz ponavljane situacije polako razume koje je lajanje čemu namenjeno. Postoje i mišljenja da je ovo uzrokovano i genetskim pamćenjem posle 12.000 godina, koliko je pas najbolji čovekov prijatelj. Suštinski, psima u komunikaciji s ljudima nije potrebno lajanje. Oni razumeju da ih mi razumemo i zahvaljujući samom pokretu ili stavu tela – kaže Terzin.
