Izvor: Nezavisne Novine, 28.Nov.2016, 21:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta nam je donio Dejtonski sporazum?

Gledam dvojicu dječaka, teško da su i u školu krenuli, žučno raspravljaju pred zgradom, gurkaju se.

Umiješam se da svađa ne krene kud ne treba. Roditelji su ih poslali van da ih nakratko otkače s interneta i oni su se igrali tu, pred svojom zgradom. Ali, avaj, našli su kliker, sasvim običan stakleni kliker, doduše šaren i lijep, ali ipak samo kliker. Svaki od mališana je tvrdio da ga je baš on prvi spazio i da treba da pripadne njemu. Rekoh im da se ne svađaju, da ću im >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << kupiti po kliker, na kraju, za igru im je potreban barem još jedan. Uzalud! Oni hoće samo "svoj" kliker...

Dvadeset prvog novembra navršila se dvadeset jedna godina od potpisivanja Mirovnog sporazuma u Dejtonu i kasnije, svečano, u Parizu. Brojne ankete propratile su sjećanje na Dejton. Najčešće pitanje bilo je šta nam je donio Dejton, da li je ispunio očekivanja. A najčešći odgovor, da nam Dejton nije donio gotovo ništa, da su očekivanja bila mnogo veća, da su nam stranci stvorili nakaradnu državu, da su njome nezadovoljni svi, da u njoj ništa ne funkcioniše.

Ne bih se baš složio sa datim mišljenjima. Čini se da nam je kao i uvijek kratko pamćenje. Vratimo se samo na tren na stanje pred potpisivanje sporazuma. Troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini odnio je više od stotinu hiljada života, još desetine hiljada ranjenih i milionske cifre kada su izbjeglice u pitanju. Industrija je stala, a mnogi gradovi i sela doživjeli su strašna razaranje: Sarajevo, Mostar... Desili su se teški zločini, civili, među njima ogroman broj djece, istraumirani su. Opšte rasulo. Da tog 21. novembra nije potpisan mir, gotovo sigurno bi se rasplamsao još žešći rat s još težim, mnogo težim posljedicama. Stanje je bilo takvo da bi stvari možda i izmakle kontroli, uvukli bismo se u totalni haos!

Dejtonski sporazum je bio u tom momentu, za sve strane, težak kompromis, ali je zaustavio suludi rat i donio toliko željeni mir! To je ogromna vrijednost, neprocjenjivo blago koje moramo sačuvati zarad svoje djece prvenstveno. Sporazum je obezbijedio mogućnost povratak izbjeglih na svoja ognjišta, jednakopravnost svih naroda i građana, barem formalnu, institucionalnu. Proganjanje ratnih zločinaca. Sporazum je, dakle, proizveo mir i uspostavio temelj za budući razvoj Bosne i Hercegovine kao složene države sastavljene od dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Postignut je uz pomoć međunarodne zajednice, u čemu su Amerikanci imali ključnu ulogu. Upiranje prsta da su nam stranci nametnuli mir i nemoguću državu nekorektno je, sami smo ih prizvali, a bez njih ništa ne bi ni bilo ostvareno. Takođe, međunarodna zajednica uložila je ogromna sredstva i napore da se postignuti mir održi, pomogla da stvari profunkcionišu. (Ne želim ulaziti u to kolika je njihova odgovornost za početak rata u BiH i u nekadašnjoj Jugoslaviji, za sve to istorija će dati svoj sud.)

Problem nije u Dejtonskom sporazumu, uprkos svim njegovim manama. Problem je u nama samima. Godinama je sporazum opstruisan manje-više sa svih strana, jedni u druge upiremo prst, a čitamo samo one stranice sporazuma koje nam odgovaraju. Zarobljeni smo u magičnom krugu vlastitih gluposti i bezobrazluka. (Možda je ključne tačke i aneksi sporazuma trebalo da budu mnogo više i konstantno nametani u medijima.) Zbog svega toga promašene su mnoge prilike, izgubljeno i vrijeme i pažnja međunarodne zajednice. A mi? Mi i dalje čekamo da nam neko nešto donese, pa tako i u vezi sa Dejtonskim sporazumom. Niko nam ništa donijeti neće, ne treba da se zavaravamo, ništa samo ne pada s neba. Kuća se gradi dogovorom i napornim radom. Na nama samima je kada ćemo se urazumiti i shvatiti sopstvenu realnost. (Da li možda kada i posljednji mladi čovjek napusti ovu zemlju? "I sunce se rodi na istoku, ali onda emigrira na zapad.") A Dejtonski mirovni sporazum temelj je savremene Bosne i Hercegovine i kao takav najbitniji pravni dokument u novijoj istoriji njena tri naroda.

Da, a klinci s početka priče? Na kraju ubjeđivanja, malo sam ih naružio, poučio sam ih nekim zaboravljenim igricama i napokon poslao sam ih da se igraju žmurke. Kliker nisam dao nikome, uzeo sam ga sebi! Lijep šareni staklenac, a i šta će im, kad ne znaju. Ali, to je već neka druga priča.

Nastavak na Nezavisne Novine...