Izvor: Megafon.co, 08.Maj.2019, 13:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta na jugu dobijamo od RTS-a?
Ljudi sa juga Srbije nisu zadovoljni kako Javni medijski servis izveštava iz ovog dela zemlje. To je pokazalo istraživanje „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“.
„Problem se neće rešiti dok javni servis ne postane zavisan od građana. Oni su sada prihvatili RTS onakvim kakav jeste i u njega veruju. Jer je ono što im se preko komercijalnih televizija nudi daleko ispod njihovih potreba. Oni veruju u javni servis, ali su nezadovoljni. Jer je njegovoj upravi >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << važnije da zadovolji interese svojih finansijera, nego građana”, kaže dr Jovanka Matić koja se bavi istraživanjem medija.
Ona objašnjava da javni servis treba da služi za razmenu informacija između građana i organa vlasti. A da ono što kod nas trenutno postoji jeste malo reformisan model državne televizije.
Rezultati prošlogodišnjeg istraživanja o zastupljenosti juga Srbije na javnom servisu pokazali su da su mnogi građani nezadovoljni. I to ne samo brojem izveštaja nego i njihovim kvalitetom, kaže profesor Filozofskog fakulteta dr Zoran Jovanović. On je i autor publikacije bazirane na ovom istraživanju.
Foto – MIRC Niš
„Uradili smo kvantitativnu i kvalitativnu analizu. I jedna i druga su pokazale nedovoljnost izveštavanja RTS-a o jugu Srbije. Ono što mi preporučujemo jeste razgovarati, praviti tribine, javno iznositi činjenice. I naravno, uključivati ljude iz RTS-a u izveštaje o jugu Srbije, a jednako i ljude sa juga Srbije uključivati u tela RTS-a”, kaže on.
Rezultati istraživanja nedavno su predstavljeni Programskom savetu RTS-a. Njegovi predstavnici kažu da su oni u velikoj meri svesni problema i da su rezultati ovog istraživanja donekle i očekivani.
„Niko nije imun na ove nalaze, loši su, ali nisu neočekivani. Od ukupnog broja građana Srbije 13 posto su stanovnici juga. A zastupljeni su sa samo pet posto programa. Nema nikakvog razloga da se kroz digitalizaciju, npr, u terminu kada se emituje Beogradska hronika emituje i vest iz drugog kraja Srbije. Možda da postoji neka vrsta regionalnog dnevnika. Ili da se standardni dnevnik produži za 15-ak minuta”, jedan je od predloga koje je Jovanka Todorović, članica Programskog saveta RTS-a, izdvojila sa gradskog foruma u Media i reform centru u Nišu.
Decentralizacija RTS-a
Decentralizacija RTS-a je neophodna, zaključio je i Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
„Nadamo se da će to biti što pre, jer o ovome govorimo 10 godina. Ključni problem je što građani u Srbiji koji gledaju RTS, a njih je mnogo, ne znaju šta se dešava u Srbiji van Beograda. Nišlija nema načina da sazna šta se dešava u Kragujevcu, Novom Pazaru, Užicu i slično. Veliki broj informacija iz ovih gradova nije kompletan niti jasan, i služi stvaranju loše slike o ostatku Srbije, o siromašnoj zemlji, mladima koji nemaju šta da ponude i koji odlaze. Iako je kontekst izveštavanja RTS-a o tim mestima pozitivan, ta slika na kraju ne podstiče nikog da poseti neki od tih gradova, pa tamo potraži posao, ili se vrati konačno iz tog Beograda u svoje rodno mesto“, kaže Jovanović i dodaje da to nije samo krivica RTS-a.
Prema rečima Jovanke Todorović, Programski savet će raditi na tome da bude dobar kanal komunikacije između građanstva i Upravnog odbora RTS-a.
“Zahtevi koji su proistekli iz ovog istraživanja su legitimni i realistični. Trebalo bi da se u što skorijem roku posvetimo temi decentralizacije i veće zastupljenosti građana. Ovo se ne odnosi samo na jug Srbije, jer ovi zahtevi mogu da se prekopiraju i za istočni, zapadni i centralni deo Srbije”, rekla je Todorović i dodala da će svi predlozi, koje su dobili, biti prosleđeni Upravnom odboru. Kao i da će se tražiti povratna informacija od njih.
Izvor – MIRC Niš
