Izvor: Vesti-online.com, 08.Feb.2015, 02:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta kad zaledi ručna kočnica?

Prljavština, vlaga i industrijska so, glavni su neprijatelji doboš-kočnica. Onaj ko ih zanemari cenu će platiti kada padne temperatura a kočnice zalede i otkažu. Zato je bolje reagovati na vreme.

Jedan od prvih saveta koji novopečeni vozači dobijaju jeste da nikada ne koriste ručnu kočnicu zimi!  Zašto? Odgovor je poznat: Tokom noći sajla kočnice će zalediti i ujutro nećeš moći da otkočiš automobil“.  Ovo je bio standardni problem na „stojadinima“ i „jugićima“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i sličnim modelima iz druge polovine prošlog veka ali se, naravno, ne dešava na novijim i dobro održavanim automobilima. Naglasak je na dobro održavanim.

Međutim, u Srbiji gde je prosečna starost automobila preko 15 godina i gde se tehnički pregled vozila najčešće obavlja bez odlaska u servis, situacija je nešto drugačija pa je i dalje puno vlasnika automobila koji zimi muku muče sa zaleđenom ručnom kočnicom.

Glavni krivac je nemar, odnosno oštećenje na takozvanom „bužiru“,  zaštitnom omotaču sajle. Kada prljavština i voda prodiru u sajlu odatle se vremenom slivaju u doboš kočnice. Kada dođe zima i temperature padnu ispod nule, javljaju se i prvi problemi. Voda u sajli se zaledi i ko uveče povuče ručnu kočnicu ujutro će teško pokrenuti vozilo. U ekstremnim slučajevima, kada su i doboši puni tečnosti, dešava se da se obloge zalede i ostanu zalepljene za ivicu bubnja bez obzira na to  što ručna kočnica uveče nije podignuta. Opruge unutar doboša, koje u normalnim okolnostima razmiču paknove, jednostavno nisu dovoljno jake da ih odlepe i tada je gotovo nemoguće krenuti.

Za takve slučajeve mnogi savetuju da automobil pokrenete i tokom vožnje pokušavate da „razradite“ ručnu kočnicu. Naš savet je da ovo ne pokušavate jer rizikujete da se usled trenja zapale zadnji paknovi čime praktično ostajete bez zadnjih kočnica i svaka dalja vožnja postaje nebezbedna. Takođe, možete probati i vožnjom napred-nazad koja će u nekim slučajevima odblokirati kočnice. Najbolji, i praktično jedini način da ponovo pokrenete automobil bez negativnih posledica je da  ga utoplite, što ćete najlakše uraditi u nekoj garaži.

Ako niste u mogućnosti da ovo uradite preostaje vam  poznata „lavor-vruća-voda-peškir“ varijanta. Neprijatan posao jer skidanje točka i grejanje sajle i doboša po hladnom vremenu predstavlja  pravu muku. Ukoliko nemate izbora i svoj automobil morate parkirati pod nagibom, jedini savet je da, ukoliko za to postoje uslovi, ostavite spuštenu ručnu kočnicu, menjač ubacite u brzinu, a točkove zakrenete ka ivici trotoara. Ipak, najbolje rešenje za probleme sa ručnom kočnicom je preventiva,  odnosno pregled stanja doboša i sajlei njihova zamena po potrebi. Sama sajla nije skupa, košta par stotina dinara, zavisno od modela vozila, a zamenu može obaviti praktično svaki servis. Čak ni zamena zadnjih kočnica nije preskupa. Set u kome se nalaze opruge, pakne, kočioni cilindri i neophodni lubrikanti košta stotinak evra, bez troškova zamene.

Negativna strana doboš-kočnica je njihova niska efikasnost. Naime, povećanje sile kojom delujemo na papučicu kočnice ne povećava proporcionalno i silu kojom kočnice deluju na točak. Drugim rečima, koliko god snažno da pritiskate papučicu kočnice sila kočenja se neće značajno povećati.

Kočioni diskovi, sa druge strane, nemaju taj problem i zato su, kao bezbednije i pouzdanije rešenje, vremenom postali dominantni. Dakle, sa tehničke strane doboš-kočnice spadaju u automobilsku praistoriju. Ipak, one se i dan-danas koriste kao parkirne kočnice i to ne samo u malim gradskim automobilima već i u onim većim i skupljim.

Kod starijih i lošije održavanih vozila gde postoji rizik od ulaska vode u kočioni sistem treba izbegavati upotrebu ručne kočnice po hladnom vremenu

Razlog je u njihovoj ekonomičnosti i otpornosti na više temperature. Naime, papučice doboš kočnica deluju daleko većom površinom u odnosu na pločice kod disk kočnica i samim tim traju duže. Iz istog razloga, doboši su otporniji na visoke temperature koje se stvaraju  tokom kočenja i kod njih se u tim slučajevima u manjoj meri smanjuje kočiona sila. To je i glavni razlog zbog kojeg se doboši i dalje koriste kao parkirne kočnice i kod skupljih, snažnijih i težih automobila. U tom slučaju one su postavljene da deluju uz zadnje diskove, često i unutar samog diska u posebnom centralnom zadebljanju, što je slučaj kod diskova izrazito velikog promera sa više kočionih čeljusti.

Nastavak na Vesti-online.com...