Izvor: RTS, 29.Dec.2012, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je zapalilo Sloveniju
Na društvenim mrežama kruži poziv za nove proteste u Sloveniji, kojim se građani pozivaju na "drugi opštenarodni ustanak" 11. januara. Ekonomska kriza pokazala da je Slovenija živela uglavnom od stare slave.
Među Slovencima kruže pozivi na drugi "opštenarodni ustanak" protiv političke elite 11. januara. Protesti su iznenađenje za sve koji Sloveniju doživljavaju kao dobrog đaka koji je uradio sve domaće zadatke. Ekonomska kriza pokazala je, međutim, da je zemlja uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << živela od stare slave i da nema dovoljno novca da se idila održi. Zato ima mnogo povoda za proteste.
Najjednostavniji odgovor na pitanje "šta je zapalilo Sloveniju" bio bi - novi radari u Mariboru. Za samo dve sedmice u gradu sa 100.000 stanovnika naplaćeno je bezmalo 30.000 kazni za brzu vožnju, pa su Mariborčani počeli da protestuju protiv radara i da traže smenu gradonačelnika Franca Kanglera.
Sumnjivo im je, kažu, to što novac ne ide u gradsku kasu, nego privatniku sa kojim se gradonačelnik, poznat po zloupotrebama položaja i korupciji, dogovorio o obnovi mariborskih saobraćajnica.
Protesti su usledili i u drugim gradovima, jer Kanglera smatraju oličenjem svih mana slovenačkih političara.
"Mi imamo neki minimalni zajednički cilj. To je da se Slovenija očisti od korupcije i da se uvede neposredna demokratija", kaže pisac i član Mreže za direktnu demokratiju Lenart Zajc.
Na protestima je tražena i smena gradonačelnika Ljubljane. Protiv Zorana Jankovića jesenas je, inače, pokrenuta istraga zbog malverzacije prilikom gradnje sportsko-trgovačkog centra.
"Nema problema, ako traže moju smenu, išao bih opet na izbore. Pobedio sam proletos sa preko 60 odsto glasova i opet sam spreman. Protesti su normalni kad su ljudi nezadovoljni, jer u Sloveniji nema posla. Možda će iz protesta izrasti neka nova politička stranka, a onda održati vanredni parlamentarni izbori", kaže Janković.
Izbori ništa ne bi promenili
Vanredni parlamentarni izbori sada, međutim, ne bi Sloveniji doneli promenu političke scene koju demonstranti žele.
"Pobedila bi ili opozicija ili pozicija, a to nije ono što demonstranti žele. Oni zahtevaju da se institucije promene", ukazuje ekonomski analitičar i publicista Rado Pezdir.
Slovenački protesti razlikuju se od onih u drugim evropskim državama u ekonomskoj krizi, jer se ne protestuje protiv mera štednje, nego protiv ponašanja političara koje je dovelo do krize.
"Mislim da bi pojedinci koji imaju problema sa zakonom morali sami da odu iz politike, koja bi tako stekla veće poverenje i mogućnost da preduzima i nepopularne mere štednje", kaže ministar za privredni razvoj Slovenije Radovan Žerjav.
Demonstranti kažu da zbog korumpiranih političara, strani investitori zaobilaze Sloveniju, dok premijer Janez Janša kaže da ulaganja nema tamo gde se protestuje.
"U pravu su obe strane. Neredi, istina, ostavljaju utisak nesigurnosti, ali je takav način izražavanja volje naroda odraz demokratije kojim se ukazuje na ono što treba da se menja", smatra izvršna direktorka Udruženja menadžera Slovenije Sonja Šmuc.
A treba da se menja, kažu Slovenci, sve što njihovu državu razlikuje od one koju su im obećavali kada su se pre dvadeset dve godine odlučili da krenu svojim putem.
Ako ništa drugo, Slovenci su protestima pokazali da greše svi oni koji misle da im nije svojstveno da nezadovoljstvo izražavaju tako javno i glasno. Na to od sada mora da računa svaka buduća vlast u Sloveniji.
.jpg)
