Izvor: RTS, 16.Dec.2019, 16:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta je uzrok hroničnog umora

Sindrom hroničnog umora je relativno novo i neistraženo oboljenje koje je Svetska zdravstvena organizacija tek pre godinu dana uvrstila u listu bolesti i dodelila mu šifru. Lekari tvrde da u razvijenom svetu poprima epidemijske razmere i da su najugroženije osobe između 40 i 50 godina, najčešće žene. Prvo udruženje obolelih osnovano je u Ćupriji, gde je održan i naučni skup posvećen sindromu hroničnog umora. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ćupričanka Ina Ignjatović dugo nije znala od čega boluje. Godinama je obilazila lekare različitih specijalnosti, osećala je hronični umor, bila je bolešljiva i često pod temperaturom. I sama je počela da traga za odgovorima.

"Put do moje dijagnoze trajao je pet godina", kaže Ina Ignjatović, predsednica Udruženja obolelih od sindroma hroničnog umora. "To ne bih poželela ni najgorem neprijatelju, ono što smo ja i moja porodica prošli tih 5 godina je bio pakao." 
Udruženje obolelih osnovala je u februaru ove godine, s ciljem da i drugima pomogne da dođu do prave dijagnoze. Sindrom hroničnog umora se veoma teško prepoznaje, lekari za tu oblast nisu edukovani, a ne postoje ni referentne laboratorije, kaže naš vodeći stručnjak za tu oblast.
"Koji su glavni simptomi, prvo kada imate zamor koji traje više od 6 meseci, a ne prolazi posle odmaranja, to je ono što je najvažnije i ključno", ističe prof. dr Branislav Milovanović, neurokardiolog. "Zatim obično dođe do poremećaja stabilnosti, možete da izgubite svest, osećate nestabilnost kada ustanete, zatim bolove u mišićima, u vratu, glavobolje i što je najvažnije kognitivne poremećaje. Pacijent oseti da nije više kao što je bio, usporen je počinje da zaboravlja."
Bolest ima organsku podlogu, najčešći uzročnik su hronične virusne infekcije, često ukrštene, okidač je stres, a u suštini to je poremećaj autonomnog nervnog sistema i metabolizma.
Pacijenti su neshvaćeni čak i u sopstvenoj porodici ili na radnom mestu, i veoma lako ih proglase lenjima. Sve to vodi u strah, u ekstremnim slučajevima i do nekog oblika invalidnosti.
"Pacijent deluje zdravo, ne deluje bolesno, ne vidi se invalidnost na njemu, ali on zbog svog oboljenja ne može normalno da funkcioniše i da radi",  ističe Gordana Pušara, predsednica Udruženja osoba sa invaliditetom.
Lečenje sindroma hroničnog umora zavisi od tačnog definisanja uzročnika, kompleksno je i specifično za svakoga ponaosob. Leči se čitav organizam i to može da traje od sedam meseci do dve godine, pod uslovom da se uspostavi prava dijagnoza - što je za sada i najveći problem.

Nastavak na RTS...