Izvor: RTS, 01.Apr.2013, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je prevencija za iznenadne bolesti
Od iznenadne smrti u našoj zemlji godišnje umre oko sedam hiljada ljudi, što pred preventivnu medicinu postavlja važan zadatak - da se pažnja posveti blagovremenom otkrivanju zdravstvenih smetnji. Međutim, takva smrt najčešće je posledica poremećaja srčanog ritma koji se ne može kontrolisati i obično je ne nagoveštavaju nikakvi signali.
Svake godine u Srbiji od iznenadne smrti umre oko sedam hiljada ljudi. U većini slučajeva, uzrok je, najčešće, treperenje komora >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i teški poremećaji srčanog ritma. To pred preventivnu medicinu postavlja važan zadatak - da se pažnja posveti blagovremenom otkrivanju zdravstvenih smetnji.
Iako uzroci iznenadne smrti, kada se u roku od jednog sata od prvog simptoma izgubi svest i srce prestane da radi, mogu biti različiti, ona najčešće nastaje kao posledica poremećaja srčanog ritma koji se ne može kontrolisati i obično je ne nagoveštavaju nikakvi signali. Godišnje u Srbiji od aritmije oboli oko 2.200 ljudi.
Načelnica Službe interne medicine Zavoda železničara Doktorka Vesna Andrić kaže da postoje i druga srčana oboljenja koja mogu da dovedu do naprasne srčane smrti, a to su i poremećaji ritma, strukturne promene u samoj građi srčanog mišića, zatim urođena oboljenja.
U 90 odsto slučajeva uzrok naprasne smrti jeste neko srčano oboljenje, a kod svakog četvrtog nagli gubitak svesti bude prva manifestacija te bolesti i, nažalost, završi se kobno.
Upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje doktor Lazar Angelkov kaže da je, ukoliko bolesnik preživi srčani zastoj, u 80 odsto slučajeva reč je o malignom poremećaju ritma, koji se rešava eksternim defibrilatorom, potrebno što pre doći u koronarnu jedinicu i uraditi dilataciju.
"Zatim nakon sedam, odnosno nakon mesec dana treba da se napravi procena. Koji su parametri za procenu - to je sistolna funkcija srca, ako je ona očuvana, znači ako nam je kuća zdrava, onda teško da će nastati naprasna srčana smrt", objašnjava Angelkov.
Prema njegovim rečima, kod takvih bolesnika dovoljno je lečenje lekovima, a kod bolesnika koji imaju lošu istisnu funkciju srca - to je sistolna funkcija srca, 35 odsto i manje - kod takvih bolesnika treba da se razmotri ugradnja aparata. Na taj način, kako kaže, imamo sigurnog čuvara od naprasne srčane smrti.
S obzirom na to da su sistematski pregledi u školama veoma površni, trebalo bi da deca koja žele da se bave sportom urade detaljan kardiološki pregled.
Dr Vesna Andrić kaže da se iznenadna smrt teško može preduprediti, ali da ima nešto o čemu moramo da vodimo računa.
"Prvo, ako je neko imao u porodici - on treba da se kontroliše i da dobro kontroliše faktore rizika koji dovode do koronarnih bolesti, koji u najčešćim slučajevima i uzrok srčane naprasne smrti", ističe doktorka Andrić.
Prema njenim rečima, druga stvar koja je veoma važna, jeste da treba obratiti pažnju na sistematskim pregledima mlade populacije - dece, tinejdžera u onom momentu kada krenu da se aktivno bave sportom.
Veliki fizički napori, posebno pod emocionalnim stresom, posle obroka, kada je veoma toplo ili hladno vreme, mogu biti okidač za treperenje komora i pojavu iznenadne srčane smrti.
