Izvor: Blic, 26.Jul.2009, 02:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je osveženje na hiljadu stepeni
Gvožđe na sve strane, opori mirisi, teško se diše. Iz velike peći kulja vatra. Hiljadu je stepeni. Vagon koji izlazi iz oblaka dima i prašine kao da vodi pravo u sledeći krug pakla. Ako od ovog uopšte ima gore. Ova gvozdena skalamerija nije scenografija nekog najtvrđeg filma strave i užasa. Ukratko, ovako izgleda Topionica bakra u Boru.
Ogromna hala od pet, šest hektara, poslednji put je renovirana pre 50 godina. Ono što se može smatrati plafonom izgleda kao da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se svakog trenutka obrušiti po užarenim pećima. Zato se pre ulaska u topionicu obavezno stavljaju kacige. Trebalo bi da nose i maske, ali se toga skoro niko ne pridržava. Kažu, već su se na sve navikli, a i na velikoj toploti im svaki komad odeće više smata.
– Cela Topionica je ruina, nikad se ne zna kada će se neki metalni deo obrušiti – upozorava mladi inženjer i tehnički direktor Boban Todorović.
Svuda okolo su gomile sirovina spremnih za topljenje. Kao i u svakoj, i u ovoj Topionici nije kao u apoteci, mada se vidi da vlada red i raspored. Osim trojice, četvorice topioničara kraj jedne plamene peći (druga ne radi zbog nedostatka sirovina), ostali, čini se, kao da su se posakrivali u ogromnoj zarđaloj skalameriji.
Pre 2000. godine, sećaju se penzionisani topioničari, bilo je kao u košnici. Sada je manje bakra i zato nema potrebe za većom radnom snagom. Mesečno se preradi od tri do četiri hiljade tona koncentrata bakra. Nekada, pre 20, 30 godina, dobijalo se tri-četiri puta više katoda. Šta bi na sve to danas rekao Josip Broz Tito koji je 1961. izlio milionitu katodu, danas počasno izloženu na ulazu u direkciju.
U Topionici ima ukupno 585 zaposlenih, ova ruina je njihov život, pa im zato mnogo znači što se priča da otpuštanja neće biti.
– Štaviše, direktor Blagoje Spaskovski vraća u ispomoć i penzionisane, iskusne rudare i topioničare. Oni uče i nadgledaju mlađe, jer posao u topionici nije za neiskusne. Mala nepažnja može da košta života – objašnjava Todorović.
Boban Todorović
Todorović nam pokazuje na momka koji je tek mesec dana topioničar.
- Ovaj momak je Ašni Alijevski. Došao je u ispomoć, na mesec dana. Možda će ostati, možda neće. Poslušan je. Šef mu je mladi inženjer Boban Belić. I on je ozbiljan i radan momak. Rođen je u Slatini, nadomak Bora. Voli Bor i rudnik. Ovde se i školovao. Ne stidi se nikakvog posla - hvali Todorović svoje zaposlene.
"Topioničari su, definitivno, hrabri ljudi” – dobacuje poslovođa Nenad Trujić, pokazujući kako vatra kulja iz plamene peći i kako njegov kolega Dušan Georgijev briše vreli znoj sa čela.
Stari topioničar, dete borskog rudnika i Bora, zamenik direktora i rafinacije Milan Dejanovski, vidno se obradovao što ćemo se susresti s topioničarima.
– Zaista je krajnje vreme da se i o nama nešto prozbori. Topionica je najveći zagađivač vazduha i zato smo stalno na meti javnosti. Jeste to razumljivo, ali sa sadašnjom tehnologijom u akcidentnim situacijama, jedino što možemo je da zaustavimo agregate ili da drastično smanjimo proizvodnju. Kada za tri godine krene nova, savremena topionička linija, biće to i za Bor i Srbiju ogroman iskorak u budućnost – priča Dejanovski.
Prema njegovim rečima, za proteklih 105 godina dobijeno je više od četiri miliona tona katodnog bakra i 160 tona zlata. Isto toliko su i dokazane rezerve bakra. Kako ističe, biće posla i hleba za rudare i topioiničare narednih 50 godina, možda i duže.
Kako uopšte od svega toga ovako nabacanog može išta da se napravi i završi kao neki deo automobila, bele tehnike... Kako se zapravo pravi bakar?
U koncentratu pristiglom iz flotacija, glavnoj sirovini, nalazi se 20 odsto bakra, 32 sumpora i deset odsto vlage. To se meša sa topiteljima – krečom i kvarcom, i tako se dobija šarža koja se topi u reaktoru pri temperaturi od 680 stepeni Celzijusa.
U bakrencu je bakar, železo i sumpor koji se konvertuju kroz dva takozvana stepena. U prvom stepenu se dodaje kvarc i odvaja se železo nakon čega ostaje beli mat koji se produvava i tako nastaje blister bakar čistoće 99,03 procenta. Takav bakar dolazi do rafinacije, gde se otklanjaju zaostale primese i pri temperaturi od 1.200 stepeni Celzijusa stvaraju se anode teške 235 kilograma. Ostatak iz tog procesa je anodni mulj iz kojeg se cede zlato, srebro i platina.
– Ko god misli da je to lak posao, neka dođe i okusi i taj hleb – pozivaju topioničari.
Pohvaljeni u San Francisku
Na nedavnom svetskom simpozijumu o metalurgiji u San Francisku, bio je i tehnički rukovodilac Topionice bakra diplomirani metalurg Boban Todorović, sa kolegom mr Bogdanom Petkovićem. Njihov rad „Potpuno korišćenje energije u procesu konvertiranja bakrenca u uslovima rada borske Topionice" u konkurenciji 40 naučnika ocenjen je odličnim.
.jpg)
