Izvor: RTS, 01.Feb.2013, 21:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je lek za izlazak iz krize?
Štednja ili podsticanje privrednog rasta - velika je dilema za stručnjake koji pokušavaju da pronađu najbolji lek za oporavak svetske ekonomije. Najnoviji problemi - teškoće u francuskoj privredi i krhka američka ekonomija zahtevaju brzo i efikasno rešenje.
Neočekivani pad američke ekonomije i vesti o teškoćama francuske privrede, opet dovode u sukob dva koncepta izlaska iz krize - mere štednje i mere za podsticanje privrednog rasta.
Amerika je neočekivano >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kraj prošle godine dočekala sa ekonomijom u minusu, prvi put od zvaničnog izlaska iz recesije 2009.
Bruto domaći proizvod smanjen je za jedva 0,1 odsto, ali dovoljno za uzbunu. Tim pre što je do toga došlo, pre svega, zbog smanjenja državne potrošnje, odnosno štednje.
"Mnogi su se iznenadili, ali očito je američka ekonomija još krhka. Na nesreću, minus se pokazao baš u vreme kad Kongres razmatra još fiskalnog stezanja. Kao glavna prepreka pokazala se državna potrošnja, posebno rezanje izdataka za odbranu", ocenjuje Rojtersov analitičar Džejson Lang.
Iz tih razloga američki nobelovac Pol Krugman, protivnik štednje kao pristupa izlasku iz krize, ponovo upozorava predsednika Baraka Obamu da pritoritet ne mora biti manjak u budžetu, nego otvaranje radnih mesta, pogotovo što se i stopa nezaposlenosti neznatno povećala.
S druge strane, i privreda Francuske, čiji je predsednik Fransoa Oland, takoreći simbol koncepta izlaska iz krize merama za podsticanje privrednog rasta, nalazi se u takvim teškoćama da je i ministar rada Mišel Sapen rekao da je zemlja u bankrotu.
Iako je Sapen posle objasnio da nije bio ozbiljan, javni dug od 1.800 milijardi evra, odnosno 90 odsto BDP-a i više od tri miliona nezaposlenih jesu ozbiljni.
"Broj nezaposlenih raste, što je razlog više da upotrebimo sva sredstva koja su nam na raspolaganju da vratimo nadu onima koji nemaju ništa - nezaposlenima", kaže premijer Francuske Žan Mark Ero.
Analitičari zato s pravom postavljaju pitanje opravdanosti jednog ili drugog koncepta izlaska iz krize.
"Ono što je potrebno uraditi, a nije lako, jeste investiranje i ulaganje u otvaranje novih radnih mesta. Dakle, redefinisanje moderne ekonomije, barem onako kakvu smo je poznavali u prethodnih 20, 30 godina", kaže Vladimir Krulj, savetnik agencije "Kraeb, Gevin i Anderson" iz Brisela.
Kako se čini, dilemi mere štednje ili mere za podsticanje ekonomskog rasta neće biti kraja sve dok se i krizi ne vidi kraj.
