Izvor: Danas, 21.Apr.2016, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je jež uradio čaplji
Polako, čućete odgovor na naslovno pitanje. Pre toga - novotarija. Famozno uvodi subrubričicu "Bulazn dana", koja će - kao neka vrsta "narodnog oduška" - srpskom narodu i senatu podastirati najrecentnija dostignuća komentatorskih bulažnjenja. Evo današnje bulazni: "Što se tiče jezika, ti si, Base, rodoljubac nad rodoljupcima: u kolumnama najviše upotrebljavaš kakofoniju. Hoću da kažem da mnogo kakiš." Potpis: "Kiki".
Zašto je to tako, to je filozofsko pitanje, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << hajde da pokušamo odgovoriti na njega. Ne bih ja svaljivao krivcu na "naš narod", ne zato što je "nebeski" i što je nedužan u stvari izbora katastrofalnih politika, a ne bih osipao drvlje i kamenje ni na naše politike, koje su još manje nebeske, a pogotovo nisu nedužne, nego bih stvar postavio ovako: ni "naš narod" ni njegove politike naprosto nemaju izbora. I to zbog "zloduha mesta", na latinskom zvanom - genius loci. Neću se upuštati u "čistu" filozofiju, ne bojte se, nego ću - da bih pojasnio šta je genius loci - posegnuti za apokrifnom pričom o Srbinu i Albancu koji su u australijskom gurbetu decenijama živeli kao braća rođena da bi - kad su pod starost došli u "stari kraj, čisto da ga obiđu" - istog momenta kad su kročili na otadžbinsko tle - poželeli da jedan drugog obostrano nabiju na kolac, da mu zapale kuću, zatru seme i pleme i pročaja...
Apokrif hoće da kaže da mesta na kojima se počini mnogo zla na mističan način upijaju to zlo, akumuliraju ga, brižno neguju i zalivaju, sve dok jednoga dana - koji je nama osvanuo krajem osamdesetih - na tim mestima bude moguće samo zlo. Zli Genius ide tako daleko u opačinama da - pojavi li se ponekad na mestu koje je rezervisao neka ideja ili neki čovek koji bi da preokrene stvar - genije i ideji i čoveku momentalno smrsi konce. Nisu tu kriva loša "mesta", nedužnija su ona od "naših naroda" i njihovih politika, krive su loše narodne psihologije i na njima utemeljene "narodne" politike koje ne rade sa narodom, to jest kolektivom, nego manipulišu kolektivnim nesvesnim koje - nesvesno ko nesvesno - voli besplatnost, "dobijanje", prečice, laka rešenja i koje ne misli glavom, nego dupetom. Sada se opet suočavamo sa filozofskim pitanjem: ko je u toj zbrci krivlji - "naš narod" ili narodove politike? Na to pitanje će vam jednoga dana odgovoriti genius koji reši misteriju - šta je starije: kokoška ili jaje - a do tada se zadovoljite mojim objašnjenjem. Stvar je u tome što je vaktile jež jebo čaplju, pa joj sada suze kaplju.
