Izvor: RTS, 23.Dec.2013, 21:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je izazvalo udes kod Šimanovaca?
Prebrza vožnja, malo odstojanje, slaba vidljivost, najčešći su uzroci lančanih sudara. Višečasovno čekanje na graničnom prelazu verovatno je bilo jedan od uzroka udesa kod Šimanovaca. Posle više sati stajanja u koloni vozači su bili umorniji, nego da su vozili, smatraju stručnjaci.
Uzrok većine lančanih sudara, kako kažu stručnjaci, jesu prebrza vožnja, nedržanje odstojanja, slaba vidljivost i želja da se posle zastoja uhvati bolja pozicija za vožnju s manje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << gužve. U nekim zemljama EU, čak 10 odsto poginulih u saobraćaju strada u lančanim sudarima, u kojima učestvuje i do 200 vozila.
Najčešći takvi sudari su u zemljama bez strogih ograničenja brzine, kao što je Nemačka, i uglavnom se dešavaju u vreme praznika ili produženog vikenda.
Jedan od ključnih faktora za lančani sudar kod Šimanovaca bilo je čekanje na graničnom prelazu, jer posle pet do sedam sati stajanja u koloni vozači su bili umorniji, nego da su vozili, smatraju stručnjaci.
Kada se posle toga nađete sami na auto-putu, počinjete da potcenjujete svoj umor, ali i precenjujete svoje vozačke kvalitete.
Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta ocenjuje da u nesreći kod Šimanovaca bilo u pitanju to što ljudi nisu dovoljno dobro obučeni za bezbednu vožnju.
"Neki iz neznanja, a neki iz neopreznosti greše, a uglavnom je u pitanju neznanje", smatra Vujanić.
Niko u koloni nije poštovao brzinu koja je propisana u zimskim uslovima, a to je 60 kilometara na čas. Svi su vozili između 80 i 100. Rastojanje između vozila bilo je samo nekoliko metara.
Sudski veštak iz oblasti saobraćaja Milan Božović navodi da je zaustavni put za putnička vozila pri brzini od 100 kilometara na čas oko 100 metara, a da na mokrom ili klizavom kolovozu taj zasutvani trag može biti i 180 do 200 metara.
Još uvek ne postoji pouzdan sistem za bezbedno obaveštavanje vozača u slučaju magle, jer se i displeji iznad auto-puta ne vide kada je magla gusta.
Policija svojim prisustvom može uticati da se brzina smanji i vozači obaveste.
Resorni ministar još jednom je upozorio da je stanje naše putne mreže alarmantno. Njeno finansiranje se nalazi u krizi, jer nema ni za osnovne potrebe.
Srbija je jedina zemlja u regionu i Evropi koja ni dinar od akcize za gorivo ne daje za održavanje puteva.
"Pokušaćemo da unapredimo sistem. Nemamo para za takve stvari. Ukoliko svi budu dali neki svoj doprinos, nešto ćemo napraviti", kaže ministar saobraćaja Aleksandar Antić.
Nadležni čine sve da protočnost granica bude veća, ali to zavisi i od drugih carina. Na primer, prošle godine na Batrovcima i Horgošu strane carine su kontrolisale pasoše svih tranzitnih turista, njihove radne dozvole i dozvoljeni boravak u zemljama EU.
Niko nije imao odvojene kolone za građane EU, tranzitne turiste i domaće državljane. To je stvaralo gužve od šest do sedam sati koje su u najvećoj meri i uzrok ovakvih udesa, kažu stručnjaci.
