Izvor: Blic, 17.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je čije na Kosovu
Šta je čije na Kosovu
Nije poznato kolika je, pretvorena u novac, ukupna vrednost imovine na koju Srbija polaže pravo na Kosovu. Preciziranjem te sume nije se bavila nijedna relevantna državna institucija, a danas je, sedam godina posle rata, teško sve i sabrati. Beogradski pregovarački tim u Beču i ne licitira novcem jer je stav Srbije da je imovina na Kosmetu u vlasništvu države Srbije. Ovaj pregovarački princip traži uporište u činjenicama: Srbija je gradila ta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preduzeća i Srbija otplaćuje spoljni dug, pa i onaj kosovski, što dokazuje njeno vlasništvo nad imovinom.
U nestatusnim pitanjima ekonomija je upravo oblast, smatraju analitičari, gde je međunarodni pregovarač Marti Ahtisari svojim predlogom rešenja Srbiju drastično oštetio. To je još uvek otvoreno pitanje koje bi tek u nastavku razgovora od 21. februara do 2. marta trebalo da se konačno razreši. Generalno, u svom tehničkom delu predloga rešenja u aneksu koji se odnosi na ovu oblast, Ahtisari je imovinu za koju Srbija tvrdi da je njena prepisao Kosovu, a preduzeća preneo na novu agenciju koja će oformiti vlada Kosova i koja će zameniti postojeću za privatizaciju - Kosovsku povereničku agenciju.
Procene o tome koliko šta pojedinačno vredi na Kosovu razlikuju se posebno kada se govori o rudama. Razlike nastaju zbog kriterijuma računanja. Naime, Unmik je vršio procenu po kriterijumima Svetske banke po kojima se računa komercijalna vrednost neke rude, dok Srbija računa po ruskim kriterijumima koji podrazumevaju celokupne rezerve bez odbijanja troškova. Tako su, primera radi, mineralne rezerve Kosova - 13 i po milijardi evra po kriterijumima Svetske banke, dok su domaće procene znatno veće. Vrednost uglja lignita je po Unmiku šest i po milijardi evra.
Doktor Nenad Popović, šef ekonomskog tima za Kosovo i član beogradskog pregovaračkog tima, pojašnjava za šta se Srbija zalaže u Beču.
- Tražimo prenošenje pokretne i nepokretne imovine u imovinu Kosovo, ali samo ako ono ima status autonomne pokrajine u okviru Srbije. Srpski tim se zalaže i za punu kompenzaciju imovinskih i poverilačkih prava preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine, kao i države Srbije za privatizovana društvena preduzeća, uz moratorijum na dalju privatizaciju na Kosovu - ističe Popović.
Kako srpski pregovarači dokazuju svoje tvrdnje o neodrživosti predloženog Ahtisarijevog rešenja, jedan od primera je i EPS koji je od 1999. samo za nadoknade bespravno otpuštenim radnicima davao između 20 i 22 miliona evra godišnje, uz znatna ulaganja u opremu i održavanje.
- Vrednost imovine EPS-a na Kosovu, prema procenama ovog preduzeća, iznosi oko tri milijarde dolara. Naš tim smatra da je nedopustiv pokušaj da se sva ova imovina, uz ignorisanje troškova ulaganja matičnog preduzeća, otuđi od zakonitog vlasnika - navodi Popović.
Elektrodistribucija ili današnji KEK jedan je od primera kako se gradilo na Kosmetu. Kosovske termoelektrane pravljene su iz budžeta Srbije i manjim delom sa učešćem Makedonije.
- Generalno, do ‘74. mahom je ulagala isključivo Srbija, a potom su bile mešovite investicije najviše na relaciji Srbija i pokrajina (Kosmet) - kaže za 'Blic' analitičar Nenad Vasić.
Po predlogu specijalnog izaslanika UN, sve bi to trebalo da bude predmet sukcesije. Međutim, stav našeg pregovaračkog tima je da Kosovo nema pravo na sukcesiju.
- Kosovo nema pravo na sukcesiju jer prema ugovoru iz 2001. (na saveznom nivou sa bivšim republikama) zemlje sukcesori su samo bivše republike, a ne i pokrajine. Ahtisari je ovom odredbom prejudicirao ishod ne uvažavajući postojeći sporazum o sukcesiji imovine i on to može da uradi samo ako je Kosovo nezavisno, a ono to nije - ističe Vasić.
Ima i drugih stavova oko sukcesije. Analitičar Dušan Janjić kaže da bi Beograd trebalo da pristane na sukcesiju i da 'ide stavku po stavku da se raspodeli imovina od vode do kuća'. Janjić smatra da je bolje da se 'unapred dogovorimo šta će biti naše, jer po Ahtisariju bi moglo sve da ostane njima'.
Dodatni problem za Srbiju je dosadašnja privatizacija na Kosovu. Njome je otišlo u privatne ruke, što Albanaca i u manjem slučaju stranaca, oko 300 društvenih preduzeća. Srbija osporava ovu prizvatizaciju i pregovarački tim tražio je njen prekid jer Unmik ima pravo da upravlja, ali ne i da otuđuje imovinu.
- Prvo i osnovno u vezi sa predlogom rešenja o ekonomskim i imovinskim pitanjima jeste činjenica da u njemu, takav kakav je, leži odgovor na pitanje zašto nijedna naša krupna inicijativa nije mogla da ima pozitivan ishod. Ahtisarijev plan je odgovor na sve, jer su svi događaji na KiM oko imovine išli na to da se ukine ekonomski suverenitet Srbije - kaže Nenad Vasić.
Ovako, po predlogu Ahtisarija, javna preduzeća prelaze u kosovska. Preduzeća iz Srbije imaju na KiM 1358 objekata pri čemu PTT 130, ŽTP 55, EPS 18 i Srbija Šume 45. Vasić tvrdi da po predlogu rešenja, Kosovo ova preduzeća praktično dobija na poklon.
U Beču bi trebalo da se dogovori i prelamanje spoljnog duga između Kosova i Srbije. Bruto spoljni dug Srbije je 31. decembra 2006. iznosio 19 milijardi 606 miliona dolara, od toga kosovski udeo je milijarda i 182 miliona dolara. Ahtisari je predložio da Kosovo uzme učešća u otplati duga, ali i predvideo međunarodnu arbitražu ukoliko se godinu dana nakon primene rešenja o statusu Kosova, Beograd i Priština o ovoj temi ne dogovore.
- Kosovska vlada je na jednom od sastanaka u Beču priznala da hoće da preuzme svoj inostrani dug, ali oni ne priznaju ništa od 1989. do 1999. Spremni su za dogovor o dugovima nastalim od Ustava iz 1974. do 1989. kada su pokrajini suspendovana ekonomska ovlašćenja. Po njihovom mišljenju, sve posle toga pada na teret Srbiji. Srbija je, međutim, svih ovih godina otplaćivala i kosovski dug iako nemamo nikakva primanja sa te teritorije - ističe Vasić.
Postoji i unutrašnji dug, i on čeka razjašnjenje: imovinsko-pravna pitanja (šta je kosovsko, šta je srpsko) i dužničko-poverilački odnosi (koliko koje preduzeće kome duguje).
Argument Albanaca oko otplaćivanja duga je i činjenica da je preuzimanje otplate inostranih kredita koji su korišćeni na Kosovu, vlast u Beogradu objašnjavala uslovljavanjem međunarodnih finansijskih institucija. Po njima, Srbija mora da izmiruje i obaveze Kosova ukoliko računa na reprogram i otpis dela starih dugova i dobijanje novih povoljnih kredita, koji se dodeljuju samo nerazvijenim zemljama.
Željka Jevtić Tanja Nikolić Đaković Privatizacija 'Trepče'
Pre izvesnog vremena u Prištini je bilo nezvaničnih navoda da bi 'Trepča' mogla da bude privatizovana za oko 200 miliona evra, koliko iznose po tim tvrdnjama i dugovanja 'Trepče' prema kreditorima. Međunarodna administracija na Kosovu ranije je saopštila da je za nju validna nekadašnja struktura 'Trepče' prema kojoj je 25 odsto kombinata u društvenom vlasništvu, 66 odsto u rukama Fonda za razvoj Srbije, 2,7 odsto 'Jugobanke', 2,5 odsto kompanije 'Progres' i 'Beobanke' i 2,5 odsto poseduje Elektroprivreda Srbije. Prema nekim procenama srpske strane u 'Trepču' je decenijama uloženo oko milijardu dolara. Privatna imovina neprikosnovena
Ono što je i po Ahtisariju neprikosnoveno jeste privatna imovina. Nju kosovski Albanci moraju da poštuju. Nema preciznih procena kolika je vrednost onoga što Srbi privatno poseduju, ali se za sada barata podatkom da je samo oko 30.000 prognanih porodica ostavilo na KiM četiri milijarde evra.
