Izvor: Politika, 01.Okt.2013, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je Vučić rekao – hoće li biti vanrednih izbora
Većina građana je za raspisivanje parlamentarnih izbora, pokazuje istraživanje agencije „Faktor plus”
Šta građanima poručuje Aleksandar Vučić kada kaže da nema želju da se ide na vanredne parlamentarne izbore u Srbiji i da se nada da ih neće biti zato što misli da bi to „zaustavilo ove teške reforme”? A kako građani razumeju drugi deo Vučićeve poruke u kojoj navodi da izbore ne može ni da isključi jer je nemoguće raditi u atmosferi u kojoj se svaki dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preti izborima i legitimitet aktuelne vlasti dovodi u pitanje.
Pitanje vanrednih parlamentarnih izbora, o kojima se često spekuliše, a poslednje „najave” o skorom izjašnjavanju birača govore o ranom proleću, aktuelizovano je smenom gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i izborima u glavnom gradu koji se, prema zakonskim rokovima, moraju održati najkasnije u drugoj polovini februara.
Pošto o mogućnosti vanrednih parlamentarnih izbora Vučić intenzivno govori prethodnih nekoliko dana – u Vršcu, u Ćićevcu i Kruševcu, pa u nedelju uveče na TV Pink – izgleda kao da se nešto promenilo u političkoj atmosferi, odnosno da se manje stidljivo ukazuje i na tu mogućnost iz samog vrha vlasti, konkretnije iz vrha stožerne Srpske napredne stranke. Do sada su funkcioneri te stranke, podsetimo, uvek isticali da SNS ne beži od izbora, ali da ima mnogo prečih stvari za Srbiju koje treba uraditi, tako da naprednjaci sigurno neće inicirati vanredno glasanje. Socijalisti, pak, i dalje tvrde da vanredni izbori nisu „na agendi”.
Da li Vučićeve izjave sada govore nešto više? Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je „logično da se reči nekoga ko je realno prvi čovek države oko tako škakljivih pitanja kao što je održavanje izbora stalno dešifruju, te da se teži otkrivanju nekog skrivenog sadržaja”, ali u ovom slučaju, njemu se čini da će i posle toga efekat biti kao na samom početku – izbori nisu ni najavljeni, ni odbačeni već je samo potvrđena njihova mogućnost zavisno od odnosa unutar vlasti i između nje i opozicije.
Sociolog Jovo Bakić smatra da su Vučićeve izjave namerno dvosmisleno formulisane, kako bi imao manevarski prostor. Izbori u Beogradu, prema njegovom mišljenju, mogu da budu okidač, što će, kako kaže, verovatno zavisiti od istraživanja javnog mnjenja. Ako pokažu da bi Đilas mogao da ostane najjači čovek u Beogradu na samostalnim gradskim izborima, onda bi mogli da se raspišu i vanredni parlamentarni, kako bi se postigao sinergetski efekat, odnosno kako bi se Vučićeva popularnost sa republičkih pretočila i na lokalne izbore.
„Naravno, i najavljene mere u privredi koje bi trebalo da budu vrlo oštre, mogle bi da dovedu do izbora ako se socijalisti i penzioneri sa tim merama ne slože. Ali, sve u svemu, to je toliko širok manevarski prostor da on može da uradi šta god hoće od svega toga, zavisno od naprednjačkih interesa”, ocenjuje Bakić.
S obzirom na rejting naprednjaka, a on je po svim istraživanjima javnog mnjenja koja se u poslednje vreme plasiraju u javnost, iznad 40 odsto, Vučiću i njegovoj partiji izbori bi nesumnjivo odgovarali. Prema nekim računicama, SNS bi možda mogao čak i samostalno da formira vladu, eventualno uz podršku nekih stranaka nacionalnih manjina. Ali, izbori koče reformske procese – i u tom grmu leži zec. Anđelković, na primer, ukazuje da je naprednjacima, na nešto duže staze, ipak i zbog sebe najvažniji uspeh ekonomskih i drugih reformi.
„Vučić i njegova partija imaju realnu šansu da u dužem periodu budu na čelu Srbije, a da bi tako i bilo, ključno je da dovedu bar do otpočinjanja socijalno-ekonomskog oporavka zemlje. Stoga, sagledavajući kako nacionalnu tako i stranačku korist, kako kratkoročno, tako i u dužem periodu, Vučić se izgleda iskreno koleba oko održavanja parlamentarnih izbora”, ocenjuje on.
Prema poslednjem istraživanju agencije „Faktor plus”, koje će danas biti predstavljeno javnosti, većina građana je za vanredne parlamentarne izbore. To je i logično ako se zna da su, kako kaže direktor ove agencije Vladimir Pejić, pristalice SNS-a uverene da bi njihova stranka dobila mnogo više nego što ima sada, a da pristalice opozicione Demokratske stranke u izborima vide šansu za bolji plasman demokrata. Čak i među neopredeljenima ima onih koji bi da se nešto menja. Jedino manje stranke i Socijalistička partija Srbije, odnosno njeni birači, nisu za izbore jer oni za njih znače neizvesnost.
Visok procenat onih koji su za vanredne izbore (62 odsto), ipak nije dovoljan za odlučujući pritisak na vlast da ih raspiše. „Nisam baš primetio da su senzitivni na raspoloženje birača, ne samo sadašnja vlast, nego bilo koja”, ističe Pejić i podseća da je želja javnosti za izborima bila možda i veća pre dve-tri godine, kada su ih tražili naprednjaci i Tomislav Nikolić, pa ipak tadašnja vlast nije mnogo obraćala pažnju i organizovala je izbore onda kada je njoj odgovaralo.
Kao jedan od ključnih argumenata protiv parlamentarnih izbora u svim dosadašnjim analizama navodi se interes međunarodnog faktora. Kada se stranke na vlasti o tome izjašnjavaju, nikada ne priznaju da je to relevantna činjenica u njihovom odnosu prema vanrednim izborima, ali je apostrofiraju opozicione partije i politički analitičari. Bakić i sada kaže da Brisel i Vašington ne žele izbore u Srbiji zato što im je tandem Dačić–Vučić, i to baš kao tandem, jako potreban za sprovođenje dogovora na Kosovu i Metohiji. To je, po njemu, osnovi razlog protiv izbora, sve drugo su izgovori da se ne kaže taj osnovni razlog.
Anđelković, koji je ranije takođe ukazivao na to, sada ocenjuje da već ulazimo u fazu kada uloga spoljnog faktora u vezi sa održavanjem republičkih izbora nije toliko značajna. Brisel bi bio izrazito nezadovoljan da su izbori raspisani pre okončanja izbornog procesa na prostoru naše južne pokrajine, objašnjava on, ali posle toga i u okolnostima kada bi postojalo protivljenje nekih EU struktura održavanju izbora u Srbiji, to ne bi imalo prevelike posledice po vladajuće političare i državu, kao što bi moglo da se desi u prethodnom slučaju.
B. Baković
objavljeno: 01.10.2013.
